Značaj i praćenje mesečnog ciklusa (menstruacije) – plodni dani

U tom slučaju ako ne prepuštaš tok događanja slučaju, tada moraš sve da znaš o svom mesečnom ciklusu (menstruaciji) i znacima perioda plodnosti, tj. koji su plodni dani.

Skrivene zalihe: Kao tinedžeri raspolažemo sa oko 100.000 jajašca. Od ovog broja oko 400 sazreva i sposobna je za oplodnju, od kojih se samo nekoliko oplođuje i razvija  u fetus. Većina jajnih ćelija u jajniku čekaju sazrevanje, da bi se jedna iz folikule oslobodila i krenula na putovanje u našem telu i srela svog „para“  spermatozoida.

U OVOM TEKSTU

1. Šta je mesečni ciklus i zašto je važno praćenje?
2. Kako se mesečni ciklus reguliše u telu?
3. Šta se smatra normalnim mesečnim ciklusom – menstruacijom
4. Kako se može pratiti mesečni ciklus?
5. Koje zdravstvene probleme može ukazivati neredovan menstrualni ciklus?
6. Kako praćenje mesečnog ciklusa može pomoći u planiranju trudnoće?
7. Šta i kad su plodni dani?
8. Koje su šanse za začeće u procentima u danima “fertilnog prozora”?
9. Koje su mogućnosti lečenja za poremećaje menstrualnog ciklusa?

Šta je mesečni ciklus i zašto je važno praćenje?

Mesečni ciklus je proces koji se dešava u ženskom reproduktivnom sistemu, a koji se sastoji od serije fizioloških promena koje se ponavljaju svakog meseca. Ovaj ciklus je povezan sa sposobnošću žene da zatrudni.

Mesečni ciklus se sastoji od tri faze: folikularne faze, ovulacije i lutealne faze. U folikularnoj fazi, nivo hormona estrogena raste kako bi se pripremilo jaje za ovulaciju. U ovulacijskoj fazi, jaje se oslobađa iz jajnika i kreće se ka materici. U lutealnoj fazi, nivo hormona progesterona raste kako bi se pripremilo telo za eventualnu trudnoću, a ako do trudnoće ne dođe, menstruacija se javlja.

Važno je pratiti mesečni ciklus iz više razloga. Prvo, praćenje menstrualnog ciklusa može pomoći u planiranju trudnoće. Znanje o vremenu ovulacije može pomoći parovima da znaju kada su najplodniji, što može pomoći u povećanju šanse za uspešnu trudnoću. Takođe, praćenje menstrualnog ciklusa može pomoći u otkrivanju problema u reproduktivnom sistemu, kao što su neredovni ciklusi ili nedostatak ovulacije. Ovo može ukazivati na probleme sa plodnošću i zahtevati medicinsku intervenciju.

Drugi razlog za praćenje menstrualnog ciklusa je praćenje zdravlja žene. Neredovni ciklusi mogu ukazivati na hormonalne poremećaje, poput policističnih jajnika, ili na druge zdravstvene probleme, poput fibroida ili endometrioze. Rano otkrivanje ovih problema može pomoći u smanjenju rizika od komplikacija i poboljšanju opšteg zdravlja žene.

Ukratko, praćenje menstrualnog ciklusa je važno za reproduktivno zdravlje žena i može pomoći u otkrivanju problema u reproduktivnom sistemu, kao i u planiranju trudnoće.

Kako se mesečni ciklus reguliše u telu?

Mesečni ciklus reguliše se složenim mehanizmima u ženskom telu koji uključuju hormonalne promene i interakciju između mozga, jajnika i materice. Glavni hormoni koji regulišu mesečni ciklus su estrogen i progesteron, koji se proizvode u jajnicima, i folikul-stimulišući hormon (FSH) i luteinizirajući hormon (LH), koji se proizvode u hipofizi.

Mesečni ciklus započinje folikularnom fazom, koja se dešava nakon završetka prethodne menstruacije. U ovoj fazi, nivo FSH-a raste, što podstiče rast folikula u jajniku, a zajedno sa tim raste i nivo estrogena. Ova faza traje otprilike 14 dana, a završava se kada nivo estrogena doseže određeni prag, što uzrokuje oslobađanje velike količine LH-a iz hipofize. Ovo je signal za ovulaciju.

Ovulacija se dešava u sredini ciklusa i podrazumeva oslobađanje jajne ćelije iz jajnika u jajovod. Nakon ovulacije, telo ulazi u lutealnu fazu, koja traje oko 14 dana. U ovoj fazi, jajnik proizvodi progesteron, što pomaže u pripremi materice za moguću trudnoću. Ako do trudnoće ne dođe, nivo progesterona opada, što uzrokuje otpuštanje endometrija (sluzokože materice), što se manifestuje kao menstruacija.

Regulacija mesečnog ciklusa u telu je složen proces koji uključuje međusobnu interakciju hormona i različitih organa. Zdrav mesečni ciklus zavisi od ravnoteže hormona i funkcije jajnika, hipofize i materice. Ovaj proces može biti osetljiv na spoljašnje faktore, poput stresa, dijete i fizičke aktivnosti, što može uticati na dužinu i redovnost ciklusa.

Šta se smatra normalnim mesečnim ciklusom – menstruacijom

Normalne varijacije mesečnog ciklusa mogu biti različite u različitim ženama, i mogu varirati od ciklusa do ciklusa u istoj ženi. Tipični menstrualni ciklus traje između 21 i 35 dana, računajući od prvog dana jedne menstruacije do prvog dana sledeće.

Trajanje menstrualnog krvarenja može varirati od tri do sedam dana. Uobičajeno je da krvarenje bude obilno prvog dana, a zatim se postepeno smanjuje tokom preostalih dana.

Variranje u dužini ciklusa i količini krvarenja je normalno, i može biti posledica različitih faktora, kao što su stres, hormonalne fluktuacije, fizička aktivnost i promene u telesnoj težini. Međutim, ako menstrualni ciklus traje manje od 21 dana ili duže od 35 dana, ili ako krvarenje traje manje od tri dana ili duže od sedam dana, to može ukazivati na nepravilnosti u ciklusu i treba posetiti lekara radi procene.

Takođe je važno obratiti pažnju na druge simptome koji mogu ukazivati na nepravilnosti u mesečnom ciklusu, kao što su jak bol u stomaku, prekomerna količina krvarenja ili krvarenje između ciklusa. Ovi simptomi takođe mogu ukazivati na hormonalne poremećaje ili druge zdravstvene probleme, i treba se obratiti lekaru za procenu i tretman.

Kako se može pratiti mesečni ciklus?

Postoji nekoliko načina da se prati mesečni ciklus, a neki od najčešćih su:

1. Kalendar menstruacije: Žene mogu koristiti kalendar da bi zabeležile početak i kraj svake menstruacije, kao i trajanje ciklusa. Na taj način mogu pratiti regularnost ciklusa i predvideti početak sledeće menstruacije.
2. Ovulacijski testovi: Ovulacijski testovi su testovi za urin koji mogu pomoći ženama da saznaju kada će se desiti ovulacija. Testovi rade tako što detektuju nivo luteinizirajućeg hormona (LH) u urinu, koji naglo poraste oko 24 do 36 sati pre ovulacije.
3. Bazalna temperatura: Bazalna temperatura tela (BT) je temperatura tela koja se meri ujutro pre ustajanja iz kreveta. Tokom ovulacije, nivo progesterona u telu se povećava, što dovodi do blagog povećanja BT. Prateći BT tokom menstrualnog ciklusa, žene mogu identifikovati vreme ovulacije.
4. Praćenje simptoma: Žene mogu pratiti simptome kao što su bol u stomaku, grčevi, vaginalni sekret i druge promene u telu tokom ciklusa. Ovi simptomi mogu ukazivati na ovulaciju i pomoći ženama da identifikuju najplodniji period u ciklusu.

Praćenje menstrualnog ciklusa može pomoći ženama da bolje razumeju svoje telo, predvide početak menstruacije, identifikuju najplodniji period u ciklusu i prepoznaju nepravilnosti u ciklusu. To može biti korisno za planiranje trudnoće ili upravljanje zdravstvenim problemima koji su povezani sa menstrualnim ciklusom.

Koje zdravstvene probleme može ukazivati neredovan menstrualni ciklus?

Neredovni menstrualni ciklus može ukazivati na različite zdravstvene probleme, uključujući:

1. Policistični ovarijalni sindrom (PCOS): To je stanje koje se javlja kada jajnici proizvode previše muških hormona (androgena), što može dovesti do nepravilnosti u ciklusu, izostanka menstruacije i poteškoća u začeću.
2. Endometrioza: To je stanje u kojem se tkivo koje oblaže unutrašnjost materice (endometrijum) nalazi izvan materice, što može dovesti do bolnih menstruacija, nepravilnog krvarenja i poteškoća u začeću.
3. Anovulacija: To je stanje u kojem jajnici ne proizvode jajne ćelije (ovulacija) tokom menstrualnog ciklusa, što može dovesti do nepravilnosti u ciklusu i poteškoća u začeću.
4. Hipotireoza: To je stanje u kojem štitna žlezda ne proizvodi dovoljno hormona štitnjače, što može uticati na ravnotežu hormona u telu i dovesti do nepravilnosti u ciklusu.
5. Hiperprolaktinemija: To je stanje u kojem hipofiza u mozgu proizvodi previše prolaktina, što može dovesti do nepravilnosti u ciklusu, izostanka menstruacije i poteškoća u začeću.

Osim toga, neredovni menstrualni ciklus može biti posledica stresa, hormonalne kontracepcije, prekomerne telesne težine ili gubitka težine, intenzivne fizičke aktivnosti ili nezdrave ishrane. Ako žena ima neredovni menstrualni ciklus, treba da poseti lekara radi procene i dijagnostikovanja eventualnog zdravstvenog problema.

Kako praćenje mesečnog ciklusa može pomoći u planiranju trudnoće?

Praćenje menstrualnog ciklusa može biti od velike pomoći u planiranju trudnoće jer omogućava paru da identifikuje vreme kada je najveća verovatnoća da dođe do začeća. Ovo se obično radi praćenjem vremena ovulacije.

Ukoliko se zna koliko dana traje menstrualni ciklus, ovulacija se može predvideti tako što se od broja dana ciklusa oduzme 14. Na primer, ako traje 28 dana, ovulacija će se dogoditi 14. dana ciklusa.

Postoji nekoliko metoda praćenja ovulacije, uključujući već pomenuto praćenje bazalne temperature, korišćenje testova za ovulaciju i praćenje promene količine i teksture vaginalne sluzi koja menja tokom menstrualnog ciklusa, a najveće promene se javljaju tokom ovulacije. Sluz postaje bistrija i viskoznija, što olakšava kretanje spermatozoida, a treći način je

Ova informacija može biti od velike pomoći za parove koji pokušavaju da zatrudne.

Šta i kad su plodni dani?

Plodni dani su period u menstrualnom ciklusu kada je najverovatnije da će doći do začeća. U proseku, žena ima plodne dane oko 12-14 dana pre početka sledeće menstruacije.

plodni dani traju otprilike od 5 do 7 dana, možda čak i 10 dana prema nekim najoptimističnijim studijama, sa svojim vrhuncem između 12-og i 15-og dana ciklusa.

Plodni dani su važni za planiranje trudnoće, jer je najverovatnije da će doći do trudnoće ako se snošaj dogodi tokom ovog perioda. Žensko telo oslobađa jajnu ćeliju tokom ovog perioda (koja je živa 12-48 h), a sperma muškarca može ostati živa u telu žene do pet dana, ovo se još naziva i “fertilni prozor”, tj. period kad je najveća verovatnoća za začećem. Ali snošaj koji se dogodi nekoliko dana pre ovulacije može takođe rezultirati trudnoćom zbog dužeg života spermatozoida.

Koje su šanse za začeće u procentima u danima “fertilnog prozora”?

Šanse za začeće u danima fertilnog prozora (tj. periodu oko ovulacije) zavise od različitih faktora, uključujući godine žene, zdravstveno stanje i plodnost partnera, kao i druge individualne faktore. U proseku, šanse za začeće u toku perioda oko ovulacije se kreću od 15-25%, a najveće su u danima neposredno pre ovulacije i na dan ovulacije.

Po nekim kliničkim studijama procentualnih šansi za začećem, može se sumirati sledeće:

• 5 dana pre ovulacije: 0,4-7%
• 4 dana pre ovulacije: 8-17%
• 3 dana pre ovulacije: 8-23%
• 2 dana pre ovulacije: 13-29%
• 1 dan pre ovulacije: 21-34%
• dan ovulacije: 8-33%
• 1 dan posle ovulacije: 8-11%
• 2 dana posle ovulacije: 3-9%

Postoje nekoliko načina za utvrđivanje plodnih dana, uključujući korišćenje kalendara menstrualnog ciklusa, praćenje promena u cervikalnoj sluzi i upotrebu testova za ovulaciju.

Važno je napomenuti da metode određivanja plodnih dana nisu apsolutno precizne, a mogu postojati različitosti u dužini menstrualnog ciklusa i vremenu ovulacije od žene do žene.

oje su mogućnosti lečenja za poremećaje menstrualnog ciklusa?

Postoji nekoliko mogućnosti za lečenje poremećaja menstrualnog ciklusa, a koja će se primeniti zavisi od uzroka problema. Neke od najčešćih opcija za lečenje poremećaja ciklusa uključuju:

1. Hormonska terapija: može se koristiti za lečenje nepravilnog ciklusa povezanog sa sindromom policističnih jajnika, endometriozom i drugim hormonalnim poremećajima. Terapija obično uključuje oralne kontraceptive, koji sadrže kombinaciju estrogena i progesterona, ili samo progesteron.
2. Histeroskopija: Histeroskopija je postupak u kojem se u vaginu i matericu umeće mali uređaj sa kamerom radi pregleda unutrašnjosti. Ovaj postupak može se koristiti za otkrivanje i uklanjanje lezija, kao što su polipi ili fibroidi, koji mogu uzrokovati poremećaje ciklusa.
3. Laparoskopija: Laparoskopija je postupak u kojem se male incizije prave na stomaku, a kamera se uvodi kako bi se pregledale reproduktivne organe. Ovaj postupak može se koristiti za otkrivanje i uklanjanje cista, fibroida i drugih abnormalnosti koje mogu uzrokovati nepravilnosti u ciklusu.
4. Lečenje osnovne bolesti: Ako nepravilan ciklus uzrokuje druga zdravstvena stanja, kao što su hipertireoza ili dijabetes, lečenje osnovne bolesti može dovesti do normalizacije menstrualnog ciklusa.
5. Promena načina života: Ponekad promena načina života može biti dovoljna za rešavanje poremećaja ciklusa. Na primer, ako je nepravilan ciklus povezan sa prekomernom težinom ili neaktivnošću, gubitak težine i uvođenje fizičke aktivnosti u svakodnevni život može pomoći u normalizaciji ciklusa.

U svakom slučaju, lečenje poremećaja ciklusa treba da se odvija u saradnji sa lekarom, koji će uzeti u obzir individualne okolnosti pacijentkinje i predložiti najbolji tretman za nju.