Tokom trudnoće plod je izložen uticajima materija, kako korisnim, tako i štetnim, koji dospeju u organizam trudnice. Na žalost, putem posteljice do ploda ne stižu samo minerali ili vitamini, već i štetni materijali kao što je droga, alkohol ili nikotin.
Pošto u organizmu ploda još ne postoje oni enzimi koji neutrališu alkohol, pa kad prodre kroz posteljicu, zavisno od količine i učestalosti, na različiti način oštećuje organizam nerođenog deteta, a naročito izaziva promene u nervnom sistemu.
Neprekidne su rasprave o tome, da li postoji granica za konzumiranje količine alkohola, koja je dozvoljena tokom trudnoće i koja neće ugroziti zdravlje ploda. Pojedini tvrde da umereno konzumiranje alkohola (dnevno 2 dcl) ne može biti štetno, a drugi pak tvrde, da dok traje doček bebe, 9 meseci- kao i za vreme dojenja – potrebno je potpuno izbegavati alkohol.
Nije moguće odrediti ”sigurnu granicu” zbog toga, što neće samo konzumirani alkohol uticati na plod, nego i godina, težina, opšte zdravstveno stanje majke, kao i učestalost konzumiranja alkohola.
Plod u materici u prvoj trećini je najosetljiviji na svakakva štetna dejstva tako i na alkohol. U isto vreme, konzumiranje akohola i u kasnijem periodu može da utiče na razvoj ploda.
Alkohol najviše oštećuje nervne ćelije ploda. Sprečeva njihov odgovarajući razvoj i organizaciju, prouzrokujući time ozbiljna oštećenja na nervnom sistemu. Pored oštećenja mozga, alkohol negativno utiče i na rast ploda. Ukoliko u toku trudnoće ne otkrije se majčina sklonost ka alkoholu, tada se usporava razvoj ploda u materici i taj usporen rast može da izaziva sumnju, međutim nepravilnosti mogu izazvati i drugi faktori, dijagnoza ne može biti jednoznačna.
Konzumiranje veće količine alkohola tokom trudnoće, može da izazove veće razvojne nepravilnosti, šta više može da dovede do razvoja alkoholnog sindroma kod ploda.
Da bi se zasigurno preduhitrila razvojna komplikacija ploda, trudnica treba da potpuno izbegava alkohol za vreme trudnoće kao i u periodu dojenja.
