Imuni sistem brani naš organizam poput štita koji nas zaštićuje od napada raznih virusa, bakterija i zaraza. Njegovo funkcionisanje je izuzetno složen proces te da bi bez prepreka izvršio svoj zadatak svi mehanizmi moraju besprekorno funkcionisati. Međutim, samo mala promena može da poremeti uobičajeni red koji, itekako, može da bude uzrok razvoja neke bolesti.
Imuni sistem sačinjava limfni sistem koji se sastoji od limfnih organa povezanim limfnim žilama. Limfni organi našeg organizma su kičmena moždina, grudna žlezda, slezina, limfne žlezde i masa ćelija koje obavljaju razne imunozadatke u koži i sluzokoži. Sluzokoži probavnog sistema pripadju krajnici i crvuljak.
Urođeni imuni sesitem i njegova otpornost
Bela krvna zrnca imaju važnu ulogu u funkcionisanju i zaštiti imunog sistema. Najviše ih ima u limfnom sistemu i u krvi. Od tipova belih krvnih zrnaca najvažniji su fagociti i limfociti, tojest, prvi imaju važnu ulogu u imunitetu rođenjem, a drugi predstavljaju osnovu kod razvoja specifičnog odnosno stečenog imuniteta.
Urođena otpornost stiče se u embrionalnom periodu koja funkcioniše zahvaljujući fagocitima, koji prilikom susreta na licu mesta zaraze „proždiru“ izazivača bolesti. Razblaženi deo urođenog imuniteta je komplementsistem i citokini. Komplementsistem se sastoji od belančevina koje se nalaze u krvi. One se aktiviraju u slučaju pojave strane materije i tako prouzrokuju rastvaranje strane strukture. Citokini su one belančevine koje proizvode i fagocite i limfocite a zadatak im je , takođe, uništavanje stranih čestica.
Stečeni imunitet se stiče pomoću limfocita. Kad se u organizmu nađe uzročnik bolesti ili strana struktura kreće sazrevanje limfocita i u tom procesu limfocit će biti sposobni uništiti bakterije. T–limfociti posle sazrevanja neposredno „ubijaju“ strane čestice, dok B-limfociti luče protivmateriju, odnosno imunoglobulin koji identifikuje stranu materiju i prikačivši za nju uništava je. Od T- i B- ćelija se stvaraju „ćelije memorije“ koje cirkulišu organizmom i ukoliko se ponovo sretnu stranim česticama već mnogo brže reaguju na njih.
Bolesti imunog sistema
Oslabljenje imunosistema nastaje kada jedan od sastavnih elemenata manjka, kvalitet nije zadovoljavajući ili pak nije sposoban da obavlja svoju funkciju. Tu spada i stanje, primarno oslabljeni imunosistem, koje je veoma retko, koje prisutno od samog momenta rođenja i nije sposobno da odbrani organizam.
Stanje sekundarno oslabljenog imunosistema može da se razvije kada oboljeva koštana srž, hematološke bolesti ( npr. HIV virus) uticaj okoline ( trovanje, neuhranljivost ) ili lekarske terapije (zračenje, hemoterapija). Uzročnik može biti i fiziološkog porekla što znači da je novorođenčetu nerazvijen imunosistem, a odraslima i trudnim ženama oslabljen.
Ozbiljan problem predstavlja autoimuna bolest kada imunosistem napada sopstvene ćelije. Važno je prepoznati bolest u ranom periodu.
A preterana reakcija imnosistema ima za posledicu razne tegobe to je slučaj kod raznih alergijskih bolesti.
Ukoliko se neko nalazi pred transplatacijom nekog organa, posebno se ukazuje na to da postoji mogućnost da presađeni organ organizam prepoznaje kao strano telo pa se može desiti da se novi organ odbaci. Da bi se ovakva situacija izbegla, preporučuje se korišćenje preparata koji reguliše funkciju imunosistema.
