U prethodnom tekstu bilo je reči o ugljenim hidratima sa nekoliko važnih informacija.
U ovom odeljku masti igraju glavnu ulogu.
Masti (trigliceridi), masne kiseline (palmitinska kiselina, stearinska kiselina, oleinska kiselina) i glicerol nastaju od jedinjenja koja su vezana za njih. Njegova fizička svojstva određuju se dužinom i zasićenošću lanca masnih kiselina. Hranjiva vrednost masti određuje se njihovim odnosom zasićenih i nezasićenih masnih kiselina.
Najvažnije nezasićene masne kiseline su Omega 3 i Omega 6, koje su deo ljudskih ćelija. Obilnije ih je u moždanimćelijama i sinapsama gde se odvija nervna provodnost.
– Omega-3 masne kiseline smanjuju količinu holesterola u krvi, stvaranje tromboze (ugrušaka) i pomažu u razgradnji zasićenih masti. Najbogatiji izvori omega-3 su ribama, laneno seme, seme konoplje, soja i orasi. Preporučljivo je potrebnu količinu uzimati u gotovim kapsulama kako bi telo što brže i efikasnije moglo preraditi masnu kiselinu.
– Omega-6 masne kiseline se takođe nalaze u ribljem ulju, u većim količinama u semenkama grožđa, suncokreta i bora, te u crnoj ribizli kao voću. Ako poredimo omega-3 i omega-6 masne kiselina, omega-3 treba dati prednost i konzumirati ih u većem procentu. Previše omega-6 masnih kiselina može prouzrokovati upalu i srčane probleme. Ako povećavate unos omega-6 masnih kiselina, tada biste takođe trebali povećati unos omega-3 masnih kiselina.
Prednosti omega-3 i omega-6 masnih kiselina:
Stimuliraju i ubrzavaju metaboličke procese (posebno se preporučuju za dijetu)
- Mogu da snize visok krvni pritisak i visok holesterol
- Moga da normalizuju visok nivo šećera u krvi, pomažu u proizvodnji inzulina i apsorpciji šećera
- U slučaju alkoholizma mogu poboljšati rad jetre i detoksikaciju i smanjiti simptome odvikavanja
- U slučaju šizofrenije, su efikasni kao dodatak lečenju, jer potpomažu u proizvodnji prostaglandina
- Koriste se kao pojačavači raspoloženja pri lečenju stresa i anksioznosti, povećavaju ćelijski prenos serotonina i dopamina (stimulans koji podstiče dobrobit)
- Mogu podpomoći finim motoričkim sposobnostima kod dece (koordinacija ruke i oči)
- Mogu da poboljšaju kvalitet kose, noktiju, kože a pogodni su i kod ekcema
- Mogu imati koristi kod multipla skleroza, podstiču prenošenje stimulacije živaca
- Mogu smanjiti menstrualne simptome
- Mogu smanjiti upale mišića i ligamenata, odnosno sprečiti pojavu
- Mogu se efikasno koristiti kao dodatna terapija u lečenju blagih poremećaja kod pljuvačnih i suznih žlezdi
Zasićene masti – lipidi koji su vezani za protein cirkulišu u krvi, odakle se najpre apsorbuju u jetri, a potom u masno tkivo i mišićno tkivo. Holesterol je preteča steroidnih hormona, žučnih kiselina i važna komponenta ćelijske membrane, ali nervne ćelije su takođe ugrađene i u ovojnicu bogatu holesterolom. Služe za zaštitu nervnog sistema „izoliranjem“, tokom kojih se povećavaju tj. optimiziraju električnu provodljivost nervnih ćelija (nagli gubitak masti takođe može biti uzrok stresnog stanja tokom dijeta). Holesterol može da proizvede i telo (u jetri i tankom crevu), ali on se uglavnom absorbuje u organizam ishranom. Otprilike 35-45% holesterola se apsorbuje ovako, a ostatak se izlučuje kroz creva. U slučaju nedostatka bakra, nivo holesterola u krvi raste.
Uloga masti u organizmu:
- Masti su nam, pored ugljenih hidrata, najvažniji izvor energije
- Povezan sa proteinom, čini građevinski materijal za nervni sistema i neke unutrašnje organe (npr. Jetra)
- Transporter vitamina (vitamini rastvorljivi u mastima: A, D, K, E)
- Važan uticaj ima u skladištenju i prenošenju toplote, jer potkožni masni jastučići sprečavaju gubitak i oslobađanje. Skladištenje toplote je takođe važno za nedostatak masnoće i višak masnoće, jer ako ima puno masti, može doći do tzv. ‘žarišta toplote’ u telu što može dovesti do poremećaja u radu organizma. Kada je malo masti, organi mogu postati krhki i skloni kalcifikaciji.
- Reguliše apetit jer stvara osećaj sitosti
- Nezasićene masne kiseline su neophodne za normalnu strukturu kože
- Fosfolipidi su važni gradivni elementi membrana (ćelijske membrane)
- Masnoća je proizvod mnogih belančevinskih hormona (npr. steroida)
Potrebe za masti se menjaju s godinama, a telesna potreba za masnoćama raste i zatim se postepeno smanjuje. Pored ishrane bogate ugljenim hidratima, višak ugljenih hidrata stvara i masti tokom metabolizma, pa se masti skladište u svakom telu.
