U mnogim filmovima tok prirodnog porođaja i faze predstavljaju kao proces, kada u momentu otiče plodova voda, kreću bolovi, trka u bolnicu a naredne scene se već odvijaju na porođajnom krevetu u prisustvu babice koja pomaže u napinjanju (bolje rečeno, u roku nekoliko minuta se odvija čitav tok i sve faze prirodnog porođaja – bez prethodnih porođajnih trudova) i kad brže, beba zaplače.
I u knjigama tok i faze prirodnog porođaja predstavljaju kao jednostavan proces, odnosno da počinje oticanjem plodove vode, grlić materice se otvara i nestaje, a plod izlazi.
Sve ovo dobro zvuči, međutim, proces i faze porođaja ni najmanje nisu toliko jednostavne i lake, jer trudovi mnogo ranije mogu početi i znatno kasnije prestati, nego što to buduća majka može zamisliti.
Mnoge buduće majke sa strahom misle na tok porođaja (naročito prvi) kada saznaju da proces može da potraje čak 16 – 20 sati. Ali, ovo, uglavnom, ne znači da tokom celog procesa traju jaki trudovi, već se odnose na vremenske etape odnosno faze porođaja.
Važno je imati na umu, da tok prirodnog porođaja obuhvata vremenski interval zavisno od individue, naime, žene nisu identične, samim tim ni trudnoća ni porođaj ne može biti istovetan.
Istovremeno, veoma je bitno da se trudnica pripremi za prirodan porođaj bez komplikacija. Ovim će, ako ne i 100 posto, olakšati sebi porođaj i značajno pomoći u predstojećem procesu, lakšem dolasku novorođenčeta na svet!
Znaci približavanja prirodnog porođaja:
Spuštanje stomaka:
Nekim trudnicama stomak se spušta već 6 nedelja pre porođaja ali ima i takvih slučajeva da se stomak spusti neposredno pre porođaja. U takvim situacijama povećava se pritisak na donji region leđa, oko karlice i međice, istovremeno teret se lakše podnosi s obzirom da se oslobađa veći prostor za unutrašnje organe majke, što je potpuno normalno stanje u ovom periodu.
Pripremne kontrakcije (trudovi):
Mnoge majke ne opažaju tzv. Braxton Hick kontrakcije koje se smatraju blagim i neredovnim aktivnostima materice, a koje se mogu javljati dve nedelje pre porođaja i to blagim tvrdnjavanjem stomaka ili bolovima u krstima i leđima. Tako se, zapravo, telo priprema za porođaj. Kod prvog opažanja pripremnih trudova još ne treba juriti u bolnicu ali valja obavestiti svog lekara jer, naprosto, počinje odbrojavanje.
Ispadanje sluznog čepa:
Sluzni čep je prozirni pihtijasti iscedak, žućkasto – bele ili braunkasto- ružičaste boje, koji grlić materice proizvodi. To je sluz koja je zgusnuta i nalazi se u otvoru grlića materice i na taj način štiti da različite bakterije uđu u matericu i ugroze bebu od infekcija. Gubitkom sluznog čepa telo trudnice javlja da se porođaj približava. To ne znači, da treba juriti u bolnicu, jer se može desiti da ima još nekoliko dana do porođaja. Inače, često se dešava i to da gubitak sluznog čepa majka uopšte ne primeti.
Omekšavanje grlića materice:
Nedeljama pre porođaja grlić materice počinje da se omekšava i skraćuje (trudnica to ne može da oseti, samo lekar tokom pregleda) da bi na kraju nestao neposredno pre porođaja.
Prvi znaci prirodnog porođaja
Kako znati da se radi o fazi porođaja sa pravim kontrakcijama (trudovima)?
Situacija je najjednostavnija kada bez ili uz blage kontrakcija dolazi do oticanja plodove vode, jer to nesumnjivo najavljuje početak faze kontrakcija kao i porođaja.
Većina porođaja, ipak, ne počinje oticanjem plodove vode već sistematskim kontrakcijama i njihovom pojačavanjem. S obzirom da trudnica ne može kontrolisati širenje grlića materice, polazak u bolnicu zavisi od okolnosti:
- Kod prvorotkinja: ukoliko se kontrakcije javljaju redovno tokom jednog sata, a u intervalima kraćih od 8 minuta i proširuju se na stomak (matericu), sa trudovima srednje jačine (može i bezbolnim), tada se može smatrati da su porođajni trudovi krenuli.
- Kod žena koje su više puta rađale: kod njih, takođe, trudovi kreću sistematskim kontrakcijama, međutim, ne javljaju se obavezno, bolovi srednje jačine. Naime, kod drugog, trećeg i više porođaja širenje grlića materice odvija se brže i sa slabijim bolovima. Dakle, kod žena koje su više puta rađale, mogući znaci za porođaj su sistematske kontrakcije koje se javljaju u jednakim intervalima, neovisno od intenziteta bolova.
Ukoliko se javi slabo krvarenje prilikom kontrakcija i to je znak početka prirodnog porođaja, pošto širenje grlića materice obično izaziva krvarenje u fazi trudova, treba znati da ono može da bude veoma slabo i ne sme biti jače, nego jedno menstrualno krvarenje!
Generalno, može se reći, da kad krene porođaj treba ići u bolnicu ako:
- ako je krvarenje jarko crvene boje, odmah krenuti (razlog može biti odvajanje placente što može da ugrozi život deteta i majke)!
- ukoliko su primetni gore navedeni trudovi
- oticanje plodove vode (trudnica može da se istušira, ali duže od 1,5 sata ne treba se zadržavati kod kuće)
Šta činiti prilikom oticanja plodove vode?
S obzirom da je oticanje plodove vode važna informacija za trudnicu, svakako treba obratiti pažnju na sledeće:
- da li je plodova voda žućkasto zelene boje, jer to može da ukazuje da je u pitanju neka infekcija ali se može desiti da je to stolica ploda. Može da ukazuje i na manjak kiseonika!
- ukoliko je providne- blago ružičaste boje, onda je sve u redu.
Međutim, važno je znati, da plod više nije zaštićen od spoljašnjeg sveta, pa se povećava rizik od infekcije. U ovom slučaju dobro je što pre se istuširati (ne preporučuje se sesti u kadu), korisno je nazvati lekara i što pre otići u bolnicu!
Šta su trudovi?
Trudovi su kontrakcije materice, koje nastaju usled nekontrolisanog rada mišića kojim se grlić materice otvara. Ovo je veoma važno jer se širenjem grlića materice otvara put prolaza glave bebe i za vaginalni porođaj. Pri tom, mišići i hrskavice u donjem delu karlice se takođe šire i izdužuju, a jaki bolovi dopiru do područja karlice i krsta. Dakle, svi ovi procesi uslovljavaju trudove koji su bolni i sve više se pojačavaju napretkom porođaja (može da potraje od 8-12 sati, I BOLNI SU).
Bolovi mogu imati rastući intenzitet ali se može desiti da na samom početku procesa već budu veoma jaki (naravno, zavisi od individue prosto zato što svaki čovek raspolaže drugim pragom tolerancije bola). Stvarni trudnički bolovi često se proširuju na celu matericu, leđa i butine.
Često se postavlja pitanje da li se može još jesti i piti za vreme pravih trudova?
Odgovor je da! Izrazito je bitno u početnoj fazi trudova, da bi se majka potkrepila i skupila snagu za tok porođaja. Danas ni stručnjaci nemaju čvrst stav o tome, te preporučuju uzimati malo glukoze, čokolade, keks i dovoljno tečnosti u ovoj fazi (u većini slučajeva ženama nije obaveza da leže već mogu se šetaju i kreću se).
Važan deo pripreme za porođaj su vežbe za trunice, koje se mogu započeti od 14. nedelje trudnoće. Na časovima koje je vodi Kunji Farkaš Klaudia (babica, stručni instruktor vežbi za trudnice), pored jačanja mišića važnih pri porođaju i uvežbavanja specijalnih tehnika disanja, koji olakšavaju trudnove, možete se i mentalno pripremiti za VELIKI DAN. Saveti iz iskustva sastavni su deo svakog časa.
POGLED DETALJA klikom na sliku:
Szülést könnyítő légzéstechnikák, amelyek begyakorlásával a kismama segítheti ezt a folyamatot.
Faze prirodnog porođaja
1. Faza širenja (DILATACIJA) – trudovi
Faza širenja, odnosno trudovi, su znak početka porođaja. Sve jačim ritmičkim kontrakcijama materica utiče na širenje i nestanak grlića materice da bi glava ploda mogla da prođe. U početku bolovi liče na mestrualne grčeve ali tada već porođaj počinje.
U početku grlić materice se otvara 1-2 cm, zatim postepeno se širi na 6-8 cm i na kraju na 9-10 cm. U ovoj fazi grlić materice potpuno nestaje, ne može se napipati. Otvaranjem grlića materice, vagina i materica postaje zajednički kanal.
Obično najduže traje otvaranje do 5 cm, samim tim, dobar deo trudova zasniva se na isčekivanju.
Važno je znati: U ovoj fazi moguće je ublažavati trudove na savet lekara (npr. epiduralna anastezija).
U ovoj fazi moguće je ublažavati trudove na savet lekara (npr. epiduralna anastezija).
Kod većine trudnica u ovoj fazi dešava se pucanje vodenjaka i oticanje plodove vode, mada ne mora da bude tako. Može se desiti da u toku guranja dolazi do oticanja plodove vode, pa i pre ili u toku porođaja.
Kako se trudovi pojačavaju i mogu se brojati, tako oni budu sve jači. Kako fizički, tako i psihički ovaj period je najteži za trudnicu, naročito ako se oduži.
Važno je znati:
U toku trudova važno je bolove prebroditi i ublažiti disanjem, naime do faze guranja ne sme se pritiskati plod nadole, bez obzira što postoji takav osećaj nagona. Za ovo postoje konkretne tehnike disanja koje olakšavaju porođaj, i ukoliko ih trudnica uvežba, može znatno olakšati ceo proces.
Takođe je veoma važno da između trudova buduća majka ume da se relaksira i skupi snagu do sledećeg bola da bi tako izbegla zamor.
Ovi su ključni zadaci lakšeg prirodnog porođaja!
U početku kontrakcije se javljaju u razmaku od 20-25 minuta a kasnije, već u razmaku od 1-3 minute. Intenzitet i trajanje trudova se povećava, naime, faze od 15-20 sekunde produžuju se na 30-45 sekunde.
Dilatacija (rastezanje) je najteža faza, jer u ovom periodu posebno je važno da se trudovi ublažavaju disanjem, treba izbeći guranje bez obzira da je sve veći nagon za to. Ako trudnica vodi računa o disanju može znatno olakšati proces s obzirom da je oboma potreban kiseonik.
2. Period guranja (EKSPULZIJA)- rađanje deteta:
U ovom periodu bolovi su toliko jaki da za većinu budućih majki prosto prestaje spoljnji svet. Grlić materice je potpno otvoren, nestaje, a plod intenzivnim guranjem kreće napolje. Period guranja (Ekspulzije) kod prvorotkinja u proseku traje 30 minuta, a one žene koje su već rađale ne traje više od pola sata. Pošto porodilja oseća nagon guranja i glava ploda se nalazi u porođajnom kanalu, pri tom vršeći pritisak na rektalni deo, javlja se i nagon za vršenje velike nužde.
Treba obratiti pažnju na disanje, guranje i naravno i na to, kada se ne sme još gurati, što je VEROVATNO I NAJTEŽI ZADATAK.
Razmaci u toku napinjanja traju odprilike od 60-90 sekundi. Za vreme jednog truda obično ima prilike za 2-3 duža napinjanja. Pravilno disanje i odgovarajući pritisak stomakom znače veliku pomoć u dolasku bebe na svet: kad krenu trudovi treba duboko udahnuti, i zadržavajući vazduh zatvorenih očiju i usta, gurati prema dole u pravcu guze iz sve snage. Nakon toga promena vazduha, kratki izdasi tri puta i sve iznova.
Između dva truda veoma je važan odmor, porodilja mora da skupi snagu!
Istraživanja pokazuju da porođaj zahteva angažovanost mišića i fizički napor, koliko i trčanje na oko 50 km. To je ogroman zadatak!
Kada se već vidi teme bebe babica procenjuje da li je potrebno uraditi epiziotomiju, odavde nekoliko napinjanja i stiže beba.
Važno je znati: U većini bolnica ne rade epiziotomiju po svaku cenu, samo ako babica proceni da je to neizbežno. Mnoge trudnice se pribojavaju od tog bola ali većina njih ni ne primeti pored jačine bolova usled napinjanja.
Epiziotomija je je siguran zahvat koji omogućuje izlazak bebe, i rana za kraće vreme zarasta nego rana pucanjem međice
Kontrahiranjem međice unazad prednji deo ploda se iskotrlja i nakon sledećeg napona slede ramena, trup i noge, odnosno rodi se beba. Zatim sledi čišćenje disajnih puteva bebe i posle stavlaju je na stomak-grudni koš majke.
Čim se preseče pupčana vrpca, bebu okupaju očiste od krvi (ako je ima) od plodovog maza, izmere i stavljaju je u povoj.
Ova faza se završava dolaskom bebe na svet.
3. Faza posteljice(placente) – uklanjanje placente
Nakon što se beba rodi, rađa se posteljica (placenta) ( 5-10 minuta posle) i uz slabije krvarenje i manjeg pritiska odvaja se od zida materice pa neosetno isklizne bez problema.
Ukoliko se to ne desi u roku sat vremena nakon rođenja bebe, tada se odvajanje placente vrši zahvatom (ostanak posteljice u duplji materice može da spreči skupljanje materice, prouzrokuje jako krvarenje kao i sepsu).
Zatim kada posteljica ispadne u celosti, lekar ušiva ranu ako je epiyiotomija urađena ili ako je oštećen zid vagine, te izvrši kontrolu materice. Pošto se na mesto zahvata daje anestezija, ovo je bezbolna procedura jedino je malo neprijatan osećaj.
Ovu fazu karakterišu manje kontrakcija materice sa blažim bolovima, pošto materica počinje da se vraća na svoje mesto.
I, naposletku, bebu stavljaju na grudi majke za dojenje.
4. Faza posle posteljice (POSTPLACENTARNA FAZA) – posmatranje:
Ova faza počinje nakon rađanja placente, tačnije to je faza posmatranja koju nazivaju i ranom fazom babinja. Najčešće u ovoj fazi mogu nastati razne neočekivane komplikacije, kako kod majke, tako i kod novorođenčeta koje zahtevaju intervencije. Zato je veoma važan period posmatranja koji traje obično dva sata nakon porođaja bez komplikacija.
Početkom postplacentarne faze obavlja se pregled majke posle porođaja (merenje pritiska krvi, temperatura, intenzitet krvarenja, kontrahiranost materice), zatim kontrola i nega rana i epiziotomije.
U ovoj fazi se vrši i pregled i nega novorođenčeta (Apgar test).
Ukoliko je stanje majke i bebe bez komplikacija u ovom periodu oni su stalno zajedno.
Nakon pregleda, bebu vraćaju majci na grudi i kreću pokušaji za sisanje i stvaranje kontakta koža na kožu.
Prvi podoj je prvi zajednički doživljaj koji ostaje zapamćen kako za majku tako i za bebu.
Ovom fazom završava se tok porođaja i počinje period četvrtog trimestra, odnosno babinje. Ono što je posebno, takođe, počinje jedan novi zajednički život pun avantura i izazova.
Autori:
dr Sabo Elvira (ginekolog)
Kunji Farkaš Klaudija (babica)
