Novorođenče se najpre susreće sa gravitacijom prilikom porođaja. Gravitaciji se prilagođava svojim ravnotežnim sistemom, a njegov razvoj pokreta uvek je određen borbom protiv gravitacije.
Prva stanica u razvoju pokreta je, kad novorođenče sa 4 nedelje podigne glavicu na par sekundi dok je na stomaku.
Stimulanski koje sistem ravnoteže oseti, prelaze preko ravnotežnih živaca u mozak, koji na osnovu informacija koje dobija kontroliše prostorni položaj, držanje i kontroliše kretanje. Ravnotežni sistem mora sazreti u prvih nekoliko meseci da bi mogao efikasno da deluje sa čulima i da tumači signale koji dolaze iz osećaja dodira, pokreta, vida i sluha.
Čula takođe igraju ključnu ulogu u razvoju pokreta. Dodirom mogu odrediti okruženje u kojem se kreću, sluh im pomaže da osete smer, brzinu i vreme kretanja (čujem da mi se nešto približava, menjam smer), a vid im pomaže da identifikuju okruženje, identifikuju prepreke, ljude i predmete.
Mala deca instinktivno traže aktivnosti za podsticanje i poboljšanje ravnoteže: ljuljaju se, koriste okretaljke na igralištu, voze bicikl. Konstantno skakutanje nije slučajna radnja, jer razvija detetov sistem kontrole, snagu i sposobnost prilagođavanja ravnoteže.
Svaka faza razvoja pokreta povezana je sa sazrevanjem mozga:
- penjanje igra važnu ulogu u sinhronizaciji dveju hemisfera,
- sedenje u kombinaciji sa upotrebom ruku ima blagotvoran uticaj na razvoj koordinacije očiju i ruku
| Propuštanje, odlaganje ili neispravno sticanje određenih faza motoričkog razvoja može da se manifestuje u obliku teškoće u učenju, disleksije, disgrafije. |
Svaka faza razvoja pokreta ima osetljiv period kada je najlakše i najefikasnije savladati. Zbog toga nije svejedno koji oblik vežbanja dete vežba i kada, zato ne treba požurivati sa svakim korakom razvoja pokreta. Kad je beba zdrava, instinktivno uči fiziološke pokrete, pod uslovom da roditelj obezbedi odgovarajuće okruženje.
