Kad napuni prvu godinu, vaše dete bi već trebalo da zna nekoliko reči. Ove reči se prvenstveno odnose na osobe u njihovom neposrednom okruženju (majka, otac, baka, deka, nana…) i na predmete (beba, lopta, auto…).
Dete za vreme igranja, šetnje i drugih aktivnosti čuje kako odrasla osoba naziva različite predmete. Ovo je jako važno, jer ovako uči, jer ih i on koristi, dohvati i uzima u ruku.
Na primer:
Dete prvo razume da je lopta mali, crveni, okrugli predmet, koji se kući kotrlja. Zatim i na igralištu vidi loptu, ali drugačiju, pa je uoči u slikovnici, i vidi, da lopta odskače, može da se šuta, može da se probuši, i polako shvata, da joj odrasli daju glasovni identitet „lopta“. Nakon shvatanja, izgovaraće: „lo“, „ota“, „lopa“.
Prve reči su posebne po mnogo čemu:
- mališanac više puta koristi isti izgovor umesto više reči (na primer, „ka“ može da znači kašika, kapa,… )
Iz ovoga proizilazi, da razumijevanje reči koje dete koristi za odraslu osobu zavisi od date situacije, okolnosti, konteksta, a stranac često ne zna šta mali misli kad nešto kaže.
- mališan reči koristi bukvalno
(na primer, reč „tata“ takođe može biti otac, ako pokazuje interesovanje kao da pita, onda „gde je tata?“ , a ako pokažete na cipelu, znači „ovo je tatina cipela i tako dalje)
Što znači, da reči imaju drugačije značenje u zavisnosti da li dete koristi u konteksu, pitanja, izricanja ili poziva, i u kakvom je trenutnom stanju ili okolini.
- dete širi značenje nekih reči na nekoliko pojmova
(na primer sve je „avav”, što ide na četiri noge i dlakavo je: pas, mačka, lav)
- značenje određenih reči dete sužava
(na primer, samo njegove cipele mogu biti „cip“, a od njegovih roditelji, brata i sestre, ne “)
Rečnik deteta je vremenom bogatiji, što znači da reči imaju sve više i više značenja. Reči koje se manje koriste ili ne koriste, ali se razumeju, koristiće se sve više i više. U ovom uzrastu dete iskrivljuje većinu reči kako bi ga lakše izgovaralo, ali nema potrebe da se plašite.
Sve češće i češće dete kombinuje reči u rečenice koje se sastoje od dve-tri reči.
Uz reči već dodaje nastavke kako bi se tačnije izrazilo: mamin, macom, bebinu.
I javljaju se prva pitanja, još samo početnog oblika: gde, ko, šta?
| Važno je znati:U ovoj dobi, mogu da budu velike razlike u govornom razvoju, između dva deteta istog uzrasta. |
Međutim, ako deca rado razgovaraju, oponašaju i upotrebljavaju reči i razumeju šta im se govori, sluh im je dobar, razlike su prihvatljive u dobi od dve godine.
Budući da je usvajanje jezika ključno u ovom periodu, roditeljski primer jezika se pokazuje kao najvažnij. Imajući to u vidu, roditelji se moraju potruditi, jer većina majki i očeva slučajno razgovaraju sa svojim detetom drugačije nego sa odraslom osobom.
Na nekoliko stvari je važno obratiti pažnju:
- važno je obraćati se i detetu svaki put kada razgovarate
- reči se moraju izgovarati sporije od uobičajenog
- važno je koristiti različite naglaske za reči
- ne preporučuje se govoriti sa beboma „bebastim“ jezikom
- vredi razgovarati sa jednostavnim i lako prativim rečnikom
- važno je ponoviti nove reči i dodati rečenice novim rečima koje dete ne koristi (na primer, „Opta je tamo“, „Da, lopta je tamo. Lopta se otkotrljala do drveta.“)
- važno je da sa velikim interesovanjem slušate detetovu komunikaciju i dajete povratne informacije, da razumete šta želi da kaže
- važna napomena ako dete ne obraća pažnju na zvukove, u tom slučaju može biti potreban test sluha
- važno je da pričanje priča, pesmu, rime uklopimo u svakodnevni život i da zajedno posmatrate slikovnice kao sjajnu zabavu za razvoj govora
Ako sve više i preciznije upotrebljava jezik, za mališane će se otvoriti novi svet: on će moći da izrazi svoju volju i želju, što je velika sreća i za roditelja i za dete. Važno je dati što više mogućnosti detetu.
