Prva godina bebinog života u mnogim je aspektima vrlo spektakularna, posebno u oblasti razvoja pokreta, ceo taj put koji je prošao. Postoje velike promene u razvoju govora u drugoj godini, ali da biste razumeli formiranje reči i rečenica, vredi sagledati kako se razvija komunikacija deteta.
Važno je napomenuti da se svako dete razvija različitim tempom, tako da ako postoje razlike u odnosu na prosečan razvoj, to ne mora da bude problem.
Ma koliko to čudno zvučalo, već i novorođenče komunicira sa okolinom. Pomoću instrumenata može se pokazati da beba drugačije plače kada je gladna, ako boli, ako ima neprijatnosti (stiska ga ćebe ili je puna pelena) i drugačije kad joj je dosadno i čezne za društvom. Dakle, njegov mali plač je ekspresivan, ali takav je i govor njegovog tela.
Nije potreban posebna nauka o opažanju kako bi ste videli dobro nahranjenu, zadovoljnu bebu sa opuštenim držanjem tela i pokretima koji govore da je srećan zbog nečega. Štaviše, čak i mala beba oseti i oponaša izraze lica: namršti se, pravi grimase i u dobi od dva meseca prepoznaje ljude koji su mu bliski i svesno se smeška voljenim osobama.
Zvukovi govora prednjače već pri rođenju jer fetus već oseća prisutnost zvukova svoje majke već u materici i prepoznaje njen glas, doduše prigušeno, ali čuje.
Prva komunikacija se odvija oči u oči.
Nakon šest meseci, bebe mogu da prate pogled i razumeju reči koje često čuju. Po navršenju četiri meseca prepoznaju svoja imena, a do navršetka devet meseci već se razumeju po izrazima.
Razumevanje govora se brzo kako beba otkriva sve više iz užeg i šireg okruženja.
Davanje glasova takođe prolazi kroz proces: početni ekspresivni plač u dobi od nekoliko nedelja sve se više zamenjuje brbljanje i gukanja. Detetu je uživanje dok pokušava da daje glasove, prilagođava usta, jezik i čuje te pokušaje tako da sve više i više „govori“, formira različite glasove, čak i one koji se ne pojavljuju na njegovom maternjem jeziku. Njemu je i ovo igra. Sa tri ili četiri meseca, mogu da ispoljavaju prilično duge zvučne signale, mogu da „pitaju“, „raduju se“, iskažu „nezadovoljstvo“ ekspresivnim tonom.
Beba ponavlja sve više i više slogova grguljanjem i daje zvuk nalik pucketanja prstima, zvukove koje formiraju usne i mnoge redove reči sa samoglasnicima: memememe, dadada, bububu. U jednom trenutku kada daje takav redolsed zvučnih reči, koje okruženju daje smisao – mammma, tattta, papa – primeti, kako se sve njemu drage osobe ovome raduju. Tako polako ovi zvukovi i reči poprimaju značenje.
Prve reči se mogu oformit zahvaljujući imitaciji: bebica već može da da određene zvukove(npr. v i a), i ako majka na slici ukažena na jednu životinju, slatkog četvoronošca, i još kaže „vidi tamo je mali kusa, va-va” i on će pokušati da to kaže. Oko prve godine, mnogi mališani već imaju nekoliko reči u svom rečniku, a neki koriste nekoliko reči jednu uz drugu kao: ato tamo (tamo je automobil).
U prvoj godini života detetovom govornom razvoju može se pomoći ili rečima ili nekom radnjom. Važno mu je odgovoriti čak i kada pokušava komunicirati s plakanjem. Ako dete koje plače ostavimo nasamo, neće naučiti da je vredno i dobro „razgovarati“, pa će osećati neuspeh i oneraspoložiće ga.
