Menopauza – značaj i simptomi

Uvod u menopauzu

Šta je menopauza i kad se javlja?

Menopauza je prirodni biološki proces koji označava kraj reproduktivnih godina žene. To je značajna promena u životu žene, jer signalizira kraj menstrualnog ciklusa. U proseku, žene doživljavaju menopauzu oko 51. godine, ali se može javiti već sredinom 40-ih ili čak sredinom 50-ih. Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije (WHO), više od milijardu žena širom sveta trenutno doživljava ili je već prošlo kroz menopauzu.

Uprkos tome što je prirodno i uobičajeno iskustvo, menopauza može doneti niz fizičkih i emocionalnih simptoma koji mogu značajno uticati na kvalitet života žene. Pored toga, menopauza je povezana sa povećanim rizikom od srčanih oboljenja, osteoporoze i drugih zdravstvenih problema.

Uprkos rasprostranjenosti i značaju menopauze, mnoge žene i dalje nemaju pristup odgovarajućem obrazovanju i resursima za upravljanje simptomima i zdravstvenim rizicima povezanim sa ovom promenom. Ovo naglašava potrebu za povećanjem svesti i edukacije o menopauzi i važnost traženja medicinskog saveta za pravilno lečenje.

Menopauza se smatra sigurnom, ako unazad godinu dana nije bilo menstruacije, bolje rečeno, u godinama koje su prethodile, mentruacije su bile neredovne, naime, retko se dešava da pre poslednje menstruacije svakog meseca se javlja krvarenje.

Zašto je važno razumevanje značaja menopauze?

Razumevanje menopauze je važno iz nekoliko razloga:

Fizičko zdravlje: Menopauza donosi niz fizičkih simptoma, koji mogu u velikoj meri uticati na kvalitet života žene. Razumevanje ovih simptoma i faktora može pomoći ženama da donesu odgovarajuće odluke.

Emocionalno zdravlje: Emocionalni simptomi menopauze, takođe mogu imati značajan uticaj na život žene.

Zdravstveni rizici: Menopauza je povezana sa povećanim rizikom na zdravlje, čije razumevanje i načina za njihovo smanjenje može pomoći ženama da održe dobro zdravlje tokom i nakon menopauze.

Opcije lečenja: Dostupne su različite opcije lečenja za upravljanje simptomima i zdravstvenim rizicima povezanim sa menopauzom. AKo smo u saznanju ovih opcija može se da donesemo prikladne odluke o svojoj zdravstvenoj zaštiti.

Poboljšan kvalitet života: Razumevanjem menopauze i njenih simptoma, žene mogu preduzeti korake da upravljaju svojim zdravljem i blagostanjem, što dovodi do poboljšanja kvaliteta života tokom ove promene.

Stadijumi – faze menopauze

Stadijumi menopauze se mogu podeliti u tri glavne faze:

1. Perimenopauza: Ovo je faza pre menopauze kada telo počinje da prelazi u menopauzu. Perimenopauza obično počinje sredinom 40-ih godina žene i može trajati nekoliko godina. Tokom ove faze, žene mogu iskusiti nepravilne menstrualne cikluse, valunge i druge simptome menopauze.
2. Menopauza: Menopauza se definiše kao trajni kraj menstrualnog ciklusa i plodnosti. Obično se javlja kada žena nije imala menstruaciju 12 uzastopnih meseci. Žene u menopauzi mogu imati valunge, noćno znojenje i druge simptome.
3. Postmenopauza: Ovo je faza nakon menopauze kada je telo u potpunosti prešlo u ovu novu fazu. Žene u postmenopauzi mogu nastaviti da doživljavaju simptome kao što su talasi vrućine, ili možda uopšte nemaju simptome. Pored toga, žene u postmenopauzi mogu biti izložene povećanom riziku od određenih zdravstvenih problema, kao što su osteoporoza i srčana oboljenja, i treba da preduzmu korake za upravljanje ovim rizicima.

Važno je napomenuti da svaka žena doživljava menopauzu drugačije, a simptomi i vreme menopauze mogu se u velikoj meri razlikovati od žene do žene. Međutim, razumevanje faza menopauze može pomoći ženama da se pripreme i upravljaju ovom tranzicijom u svom životu.

Uzroci menopauze

Hormonalne promene

Tokom menopauze, u telu žene dolazi do značajnih hormonalnih promena. Primarna hormonska promena je smanjenje proizvodnje estrogena, hormona odgovornog za regulisanje menstrualnog ciklusa i reproduktivnih funkcija.

Kako se nivo estrogena smanjuje, dolazi do nekoliko drugih hormonskih promena, uključujući:

• Nivoi folikulostimulirajućeg hormona (FSH) se povećavaju: FSH je hormon koji reguliše menstrualni ciklus i proizvodnju jajnih ćelija.
• Nivo luteinizirajućeg hormona (LH) se povećava: LH je još jedan hormon koji reguliše menstrualni ciklus. Kao i FSH, nivoi LH se takođe povećavaju kako se nivoi estrogena smanjuju.
• Nivo progesterona se smanjuje: Progesteron je hormon koji pomaže u regulisanju menstrualnog ciklusa i pripremi materice za trudnoću. Kako se nivoi estrogena smanjuju, nivoi progesterona se takođe smanjuju, što dovodi do promena u menstrualnom ciklusu.

Starost kao uzrok pojave menopauze

Starenje je jedan od ključnih faktora zbog kojih dolazi do menopauze. Kako žena stari, broj jajnih ćelija u njenim jajnicima se smanjuje, što dovodi do smanjenja proizvodnje hormona. Na kraju, ovaj pad proizvodnje hormona uzrokuje završetak menstrualnog ciklusa i plodnost, što se definiše kao menopauza.

Za žene je važno da shvate ulogu koju starenje igra u menopauzi i da se pripreme za ovu tranziciju u svom životu. Ovo može uključivati preduzimanje koraka za upravljanje simptomima, kao što su talasi vrućine i noćno znojenje, i rešavanje bilo kakvih zdravstvenih problema, kao što je povećan rizik od osteoporoze i srčanih oboljenja. Razumevanje efekata starenja na telo takođe može pomoći ženama da donesu važne odluke o svom zdravlju.

Faktori koji utiču na starost tj. vreme početka menopauze

Postoji nekoliko faktora koji mogu uticati na starost tj. vreme pojave menopauze, uključujući:

• Genetika: Na starost početka menopauze može uticati genetika, pri čemu neke žene doživljavaju menopauzu ranije ili kasnije od prosečne starosti od 51 godine zbog naslednih osobina.
• Pušenje: Žene koje puše imaju veću verovatnoću da dožive menopauzu ranije od nepušača.
• Etnička pripadnost: Starost menopauze može varirati u zavisnosti od etničke pripadnosti, a neke studije tvrde da žene afričkog porekla mogu doživeti menopauzu kasnije od žena drugih etničkih grupa.
• Telesna težina: Žene koje imaju prekomernu težinu ili gojaznost mogu doživeti menopauzu ranije od onih sa zdravom kilažom.
• Reproduktivna istorija: Žene koje su imale višestruke trudnoće i/ili imaju dugu istoriju dojenja mogu doživeti menopauzu kasnije od onih koje nisu.
• Medicinski uslovi: Određena medicinska stanja, kao što su autoimune bolesti ili terapija zračenjem, mogu izazvati prevremenu menopauzu.

Simptomi menopauze

Razlikujemo fizičke i emocionalne simptome menopauze.

Najčešći fizički simptomi menopauze

Menopauza je povezana sa nizom fizičkih simptoma, uključujući:

• Valunzi: iznenadni osećaj intenzivne toplote koji može izazvati znojenje i ubrzan rad srca.
• Noćno znojenje: Naleti vrućine koji se javljaju tokom noći, izazivaju prekomerno znojenje i ometaju san.
• Suvoća vagine: Smanjenje vaginalne vlažnosti može izazvati nelagodnost i bol tokom seksa.
• Umor: Neke žene mogu iskusiti osećaj umora tokom menopauze.
• Bol u zglobovima i mišićima: Hormonske promene mogu izazvati bolove u zglobovima i mišićima tokom menopauze.
• Glavobolje: Neke žene mogu iskusiti glavobolje tokom menopauze, posebno one povezane sa promenama nivoa hormona.
• Poremećaji spavanja: Nesanica i ne kontinuirano spavanja su uobičajeni tokom menopauze, posebno kao posledica valunga i noćnog znojenja.

Za žene je važno da razumeju ove fizičke simptome menopauze i da potraže savet lekara ako su zabrinute zbog svojih simptoma ili ako utiču na njihov kvalitet života.

Najčešći emotivni simptomi tokom menopauze

Tokom menopauze, žene mogu iskusiti niz emocionalnih simptoma, uključujući:

• Promene raspoloženja
• Razdražljivost
• Depresija
• Anksioznost
• Smanjen libido
• Osećaj napetosti
• Poteškoće u koncentraciji
• Moždana magla „brain fog“
• Važno je napomenuti da je iskustvo svake žene sa menopauzom jedinstveno, a neke možda uopšte neće iskusiti nikakve emocionalne simptome. Ako osećate emocionalne simptome tokom menopauze, dobra je ideja da razgovarate sa svojim lekarom kako biste odredili najbolji način terapije.

Koje terapije se koriste za kontrolisanje simptoma menopauze?

Postoji nekoliko terapija koje se koriste za kontrolisanje simptoma menopauze:

1. Hormonska substitusiona terapija (HRT): HRT se sastoji u uzimanju estrogena i/ili progesterona kako bi se nadoknadili hormoni koji su izgubljeni tokom menopauze.
2. Antidepresivi: Određene vrste antidepresiva mogu pomoći u smanjenju toplotnih valunga i noćno znojenje.
3. Antihistamini: Određeni antihistamini su pokazali da pomažu u kontroli toplotnih valunga.
4. Lekovi za kontrolu šećera u krvi: Lekovi za kontrolu šećera u krvi, kao što su clonidine, mogu pomoći u kontroli toplotnih valunga.
5. Vlažni tamponi i kreme: Ove proizvode možete koristiti za ublažavanje suvoće vagine.
6. Alternativna medicina: Neki žene traže pomoć od alternativne medicine, poput homeopatije, akupunkture i dr, kako bi ublažile simptome menopauze.
7. Terapija vežbanjem i promenom stila života: Redovno vežbanje i zdrave prehrambene navike mogu pomoći u kontroli težine, umanjivanju stresa i povećanju energije tokom menopauze.

Odluka o tome koju terapiju koristiti zavisi od individualnih potreba svake žene, uključujući njeno zdravstveno stanje, simptome i lične preference. Obavezno se savetujte sa svojim lekarom pre nego počnete koristiti bilo koju terapiju.

Šta je Hormonska supstituciona terapija?

Hormonska supstituciona terapija (HRT) je oblik lečenja koji se koristi za zamenu hormona koji se gube tokom menopauze. HRT obično uključuje uzimanje estrogena i/ili progesterona, bilo u obliku pilule, flastera za kožu, gela ili vaginalne kreme, kako bi se ublažili simptomi kao što su talasi vrućine, noćno znojenje, suvoća vagine i promene raspoloženja.

HTR propisuje lekar i prilagođava se potrebama svake žene, uzimajući u obzir njenu istoriju bolesti, simptome i lične preferencije. Cilj HTRL-a je ublažavanje simptoma i poboljšanje kvaliteta života, a u nekim slučajevima može imati i koristi za dugoročno zdravlje, kao što je smanjenje rizika od osteoporoze i kolorektalnog karcinoma.

Međutim, HTRL nije bez rizika i žene bi trebalo da razgovaraju o potencijalnim koristima i rizicima sa svojim lekarom pre početka terapije. Rizici mogu uključivati povećan rizik od raka dojke, krvnih ugrušaka i moždanog udara, a HTR možda nije prikladan za žene sa istorijom određenih zdravstvenih stanja, kao što su rak dojke ili rak endometrijuma.

On se treba koristiti samo kao kratkoročno rešenje, a žene treba da redovno procenjuju potrebu za terapijom sa svojim lekarom. Odluka o upotrebi je lično i treba da se zasniva na individualnim simptomima žene, zdravstvenom stanju i faktorima rizika.

Osteoporoza u menopauzi

Osteoporoza je stanje koje dovodi do gubitka gustine kostiju i povećanog rizika od preloma. To je uobičajena briga za žene tokom i nakon menopauze zbog pada nivoa estrogena koji se javlja tokom ovog perioda. Menopauza može izazvati brzo smanjenje gustine kostiju, čineći žene podložnijim osteoporozi i srodnim prelomima. Zbog toga je važno da žene preduzmu korake kako bi održale zdravlje svojih kostiju tokom i nakon menopauze, kao što su unos dovoljno kalcijuma i vitamina D, uključivanje u vežbe sa težinom i razmatranje lekova ako je potrebno.

Seksualno zdravlje i menopauza

Menopauza takođe može uticati na seksualno zdravlje žene. Hormonske promene koje se javljaju tokom menopauze mogu dovesti do smanjenja nivoa estrogena, što može izazvati fizičke promene kao što su suvoća vagine, svrab i nelagodnost tokom odnosa. Ovo može uticati na želju žene za seksom i njenu sposobnost da uživa u seksualnoj aktivnosti.

Za žene je važno da razgovaraju sa svojim lekarom o svom seksualnom zdravlju tokom menopauze. Postoji nekoliko dostupnih tretmana za rešavanje ovih problema, uključujući hidratantne kreme, maziva i niske doze vaginalnog estrogena. Hormonska terapija takođe može biti opcija, jer može pomoći u ublažavanju simptoma menopauze i poboljšanju seksualne funkcije.

Takođe je važno da žene održavaju otvoren i iskren dijalog sa svojim partnerom o svom seksualnom zdravlju tokom menopauze, jer to može pomoći u poboljšanju intimnosti i jačanju veze. Sve u svemu, briga o nečijem seksualnom zdravlju tokom menopauze je važan aspekt opšteg blagostanja tokom ovog perioda.

Zdravlje srca u menopauzi

Menopauza takođe može uticati na zdravlje srca žene. Smanjenje nivoa estrogena tokom menopauze može povećati rizik od srčanih oboljenja kod žena, što je vodeći uzrok smrti žena u Sjedinjenim Državama.

Neki od faktora koji doprinose ovom povećanom riziku uključuju povećanje „lošeg“ holesterola, smanjenje „dobrog“ holesterola i povećanje krvnog pritiska. Hormonske promene tokom menopauze takođe mogu dovesti do povećanja telesne masti, što može dodatno povećati rizik od srčanih oboljenja.

Za žene je važno da preduzmu korake za održavanje zdravlja srca tokom i nakon menopauze, kao što su zdrava ishrana, redovne vežbe i ne pušenje. Žene takođe treba da imaju redovne preglede kod svog lekara kako bi pratili zdravlje srca i dobili odgovarajući tretman ako je potrebno.

Sve u svemu, održavanje dobrog zdravlja srca tokom i nakon menopauze je ključno za žene da žive zdrav i ispunjen život.

Promene načina života za ublažavanje simptoma menopauze

Postoji nekoliko praktičnih promena načina života koje mogu pomoći u ublažavanju simptoma menopauze, uključujući:

Vežba: Redovna fizička aktivnost može pomoći u smanjenju talasa vrućine, poboljšanju raspoloženja i održavanju zdravlja kostiju.

Zdrava ishrana: Uravnotežena ishrana bogata voćem, povrćem, integralnim žitaricama i nemasnim proteinima može pomoći u regulisanju nivoa hormona, jačanju imuniteta i smanjenju simptoma menopauze.

Upravljanje stresom: Stres može pogoršati simptome menopauze, tako da praktikovanje tehnika opuštanja poput dubokog disanja, joge i meditacije može biti od pomoći.

Spavanje: Dovoljno spavanje i održavanje dobrih navika spavanja mogu pomoći u poboljšanju nivoa energije i smanjenju valunga i noćnog znojenja.

Izbegavajte trigere „okidače“: Određeni okidači, kao što su alkohol, kofein i začinjena hrana, mogu pogoršati talase vrućine, pa bi moglo biti od pomoći da ih izbegnete ili ograničite.

Zapamtite, iskustvo svake žene sa menopauzom je drugačije, i ono što funkcioniše za jednu osobu možda neće raditi za drugu. Važno je da slušate svoje telo i isprobate različite strategije kako biste pronašli ono što vam najbolje odgovara.

Zablude vezane za menopauzu, pored hormonalnih promena,  odgovorna je i za emotivni potres. Međutim, menopauza ne znači kraj života, šta više obično preostaje još toliko godina života, koliko je već doživljeno.

Treba imati na umu da menopauza ne ukida ženstvenost, niti seksualni život.