Život čoveka unutar matrice, embrionalni razvoj se završa rođenjem i počinje vanmaterični život, odnosno postembrionalni razvoj koji se može podeliti na nekoliko faza: period novorođenčeta, bebe, dečja, derišta, puberteta, mladosti, odrastalog čoveka i starost:
I FAZA NOVOROĐENČETA: to je period prvih deset dana života sve dok ne otpadne pupčani patrljak. Novorođenče mora da se adaptira na izuzetno promenjene uslove (spoljašnje) okruženja. Metabolizam, rad srca ubrzan, disanje nije potpuno pravilno. Održavanje temperature organizma nerazvijeno pa ga treba utopljavati. Puno spava i budi se skoro samo kad dođe vreme dojenja. U odnosu na rođenu težinu donekle smanjuje se telesna težina.
II FAZA BEBE: traje do kraja prve godine. U ovom periodu je najbrži tempo rasta i razvoja. Beba nauči najvažnije pokrete koje pomažu kretanje i menjanje položaja tela, zatim hvatanje, sedenje, puzanje i hodanje. Pojavljuju se prvi mlečni zubi, prepoznaje članove porodice, počinje razumevati govor i sam počinje tepati. Sa majčinog mleka prelazi na čvrstu hranu, potreba za spavanjem iz meseca u mesec se smanjuje.
III DEČJA FAZA: traje do kraja sedme godine. Tempo rasta usporava se, srazmere karakteristično se menjaju s obzirom da rast glave zaostaje u odnosu na rasta trupa i udova. Pomalo se usporava metabolizam, disanje i puls, ali još premašuje tempo odraslih. Formiraju se mlečni zubi i na kraju faze kreće zamena zubi. Potreba za spavanjem se smanjuje na 12 sati dnevno. Velike promene se dešavaju na polju intelektualnih spsobnosti i samokontrole. U odgovarajućoj sredini detetu se brzo razvija rečnik, a razvija mu se sećanje i sposobnost razmišljanja. Sve ovo znači da je dete sazrelo za školu i da nauči čitati i pisati.
IV FAZA DERIŠTA: traje do faze puberteta, kod devojčica se završava pre nego kod dečaka. Od sredine perioda ponovo se ubrzava tempo rasta, paralelno time i potreba za energijom. U odnosu na odrasle, njima je 30% veća potreba za energijom, što znači, treba da se hrane dovoljnom količinom i kvalitetnom hranom bogatom belančevinama i ugljenhidratima. Fazu derišta karakteriše izuzetna potreba za kretanjem. Vreme utrošeno na spavanje u proseku se smanjuje na 10 sati. Značajan razvoj se dešava u logičnom razmišljanju.
V PUBERTET: u životu čoveka pubertet karakteriše najburnije promene. Kod devojčica počinje u 11-14. godini. Zahvaljujući promenama u hormonalnom regulisanju nastaje polno sazrevanje kao i razvoj sekundarnih seksualnih karakteristika i ženskog stasa. Usled početka lučenja hormona nastaju razne promene:
- na određenim delovima javljaju su male masne naslage (ženstveni stas)
- u grudima se razvijaju mlečne žlezde
- bradavice i okolina se povećava
- pojavljuju se stidne i pazuho dlake
- glas postaje dublji
- sluz vagine postaje kisela
- funkcijom jajnika javlja se prva menstruacija MENARHA
Ne menja se očigledno samo telo već i ličnost. Korenito se menja način razmišljanja, razvija se potreba za otkrivanje veze imeđu uzroka i posledice. Veoma značajan korak na putu odrastanja u odraslu osobu je potreba za slobodom i samostalnost, a jača im se i samopouzdanje. Mnogo su kritični prema svom okruženju, teško prihvataju mišljenje roditelja kao i odraslih u društvu. Emotivni život često nestabilan, brzo menjanu raspoloženje i duševno stanje. Tesno su vezane za svoje društvo i imaju potrebu da se poistovećuju sa njima. Sklone su ekstremnom ponašanju i suprotstavljanju odraslima. Upravo ova faza krije puno opasnosti, naime nije slučajno, da mnoge u pubertetu navikavaju na pušenje i da probaju drogu.
VI MLADOST – ADOLESCENCIJA: od kraja puberteta do 20-25. godine traje. U ovoj fazi se razvijaju telesne karakteristike odrasle osobe, okončava se rast. Formira se ličnost odrasle osobe, kada čovek nije samo fizički, nego i psihički sposoban za stvaranje porodice za vaspitanje dece.
POLNO SAZREVANJE- GENERATIVNI PERIOD: Iz biološkog aspekta ovaj period je najvažniji u životu žene –traje od puberteta pa do klimaksa od 18-44. godine.Zdrava žena u ovom periodu je plodna i spremna za rađanje. Ima pravilni hormonalni sistem i menstrualni ciklus kao i jajnici normalno proizvode hormone.
VII ODRASLOST: traje do 60-65. godine. U ovom periodu čovek dostiže najviši nivo svojih kapaciteta, kako u fizičkom tako i intelektualnom smislu. Nazadovanje kod žena počinje u 50. godini sa klimaksom. Hormonalne promene prouzrokuju i promene.
KLIMAKS: prelazni period između generativnog perioda i starosti o to je od 45. godine. Jajnici smanjuju proizvodnju hormona, a kroz to smanjuje se i plodnost žene. U ovaj period karakteriše neredovan menstrualni ciklus, kao i različit intenzitet krvarenja. Menopauza se završava poslednjom menstruacijom, koja se računa od zadnje dve godine unazad.
VIII STAROST – SENIUM: Starije doba obuhvata period nakon menopauze, koji može trajati 30 godina ili više.. Pojavljuju se bore na koži, kosti postaju krhkiji, smanjuje se masa mišića, koštana gustina a uporedo time i imunitet prema uzročnicima bolesti. Kao rezultat manjka polnih hormona, polni organi atrofiraju i nazaduju. U cilju očuvanja intelektualne svežine puno pomaže, ako star čovek živi aktivan život, redovno se kreće i druži se. Stiče se duševni mir. U ovoj fazi žene često postaju bake i provode vreme sa svojim unucima, ali takođe imaju i više vremena za hobije.
