Uz dozvolu jajne ćelije spermatozoid prodire. Zahvaljujući tome spermatozoid gubi svoj bič, telo mu nabrekne, spaja se sa jedrom jajne ćelije, zatim 23 hromozoma žene spaja se sa 23 hromozoma muškarca i nastaje zigot sa 46 hromozoma.
Nakon oplodnje sledi kratka pauza da bi se jajna ćelija razdelila na dva dela, zatim četiri dela do osmoćelijske formacije morule-koja u ovakvoj formi 4-5 dana putuje dalje kroz jajovod. Zatim, stiže u matericu, gde oko 2 dana lebdi tragajući za najpovoljnijem mestu gde bi se ugnezdila, istovremno deoba se nastavlja i nastaje blastocista koja je sposobna da se ugnezdi.
Proces ugnežđenja dešava se aktivnim učešćem spoljašnje ćelije blastociste i to tako što oni nagrizu unutrašnji sloj materice stvarajući tim načinom krvna jezerca. U ovim krvnim jezercima počinje da raste organ, životno važan, za embrion-posteljica (placenta).
Ovaj proces se završava u roku nedelju dana. Otprilike ovi dani bi trebali biti termin za menstruaciju, međutim, ona izostaje zahvaljujući oplodnji te se može oprobati test za trudnoću.
Kratko objašnjenje: ukoliko je nagrizna tečnost ćelije intenzivnija, tada mogu nastati veća krvna jezerca (odliv) i delom ta krv se i prazni kroz vaginu. Ovo se naziva krvarenjem ugnežđenja koje često uplaše mlade trudnice, iako je to samo rezultat fiziološkog procesa.
Važno je napomenuti da se proces ugnežđenja ne dešava uvek, nasuprot tome što je došlo do oplodnje. Zigot može da se osuši u tom slučaju ako isuviše rano stigne u matericu i ne razvije se u blastocistu ili kad zid materice ne bude spremna za ugnežđenje. Isto tako može biti pripijanje na pogrešnom mestu- van materice ili u jajovodu- i u ovim slučajevima ne može se razviti uspešna trudnoća.
Verujmo da će se sve uspešno razvijati, i da će se oplodnja odvijati kako to priroda predviđa. Dakle, život vam se obogaćuje sa jednim čudom- nastankom novog života.
