- POSTPOROĐAJNA DEPRESIJA – UZROCI?
- POSTPOROĐAJNA DEPRESIJA – SIMPTOMI?
- KAKO UTIČE POSTPOROĐAJNA DEPRESIJA NA BEBU?
- KAKO OTKIRIT POSTPOROĐAJNU DEPRESIJU NA VREME?
- LEČENJE POSTPOROĐAJNE DEPRESIJE:
- POSTPOROĐAJNA DEPRESIJA – PREVENCIJA?
Postporođajna depresija, do današnjeg dana smatrana kao tabu tema, sve češća je pojava u životu majki. Do te mere, da pogađa svaku desetu ženu, što je zabrinjavajuće, pogotovo kada se zna da se ovakvo stanje može izbeći.
Uopšteno rečeno, možemo reći slobodno:
POSTPOROĐAJNA DEPRESIJA JE KOMPLIKACIJA KOJA SE JAVLJA KOD 10 POSTO MAJKI!
Polazeći od činjenice da postporođajna depresija predstavlja opasnost, kako za majku, tako i za bebu, samim tim, njeno sprečavanje i blagovremeno prepoznavanje može biti SPASILAC ŽIVOTA.
Dugo godina bilo je sramotno pričati o promenama raspoloženja posle porođaja, s obzirom da društvo nije smatralo prihvatljivim priznavanje borbu sa ovakvim osećanjima. Na sreću, ipak, danas sve više majki otvoreno priznaje teškoće, koje se manifestuju u prvom periodu rođenja bebe.
U tom slučaju ako ovakva osećanja potraju, kao što je baby blues i ako se takvo stanje i simptomi pojačavaju, pa se još i neki nove jave, radi se postporođajnoj depresiji.
Važno je znati da je postporođajna depresija bolest, koja se može na odgovarajući način efikasno lečiti i izlečiti!
POSTPOROĐAJNA DEPRESIJA – UZROCI?
Štampa i medije namenjene trudnicama uglavnom pišu, kako je porođaj divan i čudesan događaj, kolika je radost i sreća provoditi vreme sa novorođenčetom. Roditi dete je zaista veliko bogatsvo i najlepši poklon u životu, a to je svakako istina. Gotovo, u životu svake porodice dobiti dete je najveći poklon, međutim, nove majke često imaju osećaj da nisu upale u „zagarantovani„ ružičasti svet.
Porođajni i postporođajni period je prepun pitanja i nesigurnosi, kada se majka suočava sa nizom problema i osećanjem stege. To je osećaj sa kojom se majka suočava, ona je ta ososba koja se nalazi u središtu događaja i promena u prilično kratkom vremenskom periodu.
Usled toga majka neretko, zbog nedovoljne pripremljenosti, pada u postporođajnu depresiju, bilo da je svesna toga ili ne.
Jednom rečju, nedovoljna pripremljenost majke za porođaj i majčinstvo, može biti ozbiljan razlog razvoja postporođajne depresije!
Nadalje, razlozi postporođajne depresije mogu biti:
- Posebno su ugrožene žene, koje su se veoma mlade odlučile za dete i moraju se suočiti sa svim teškoćama, koje nastaju rođenjem deteta, a nisu dostigle određenu zrelost.
- Parovi koji žive u lošem braku, često se odlučuju za dete da bi spasili svoj brak, međutim, obično se dešava da se situacija još više pogoršava što, svakako, podstiče razvoj depresije.
- Kod samohranih majki, takođe, je velika mogućnost da se razvije deperesija jer sama mora rešavati sve probleme, što je veoma opterećujuće za majku koja živi sama.
- Pojačano treba obratiti pažnju na te majke, koje pate od predmenstrualnog sindroma, jer u ovim slučajevima hormonalne promene veoma utiču na promene u raspoloženju, što nije drugačije ni tokom trudnoće, niti posle porođaja.
- Ako su se tokom trudnoće javili simptomi depresije, to takođe mogu biti znaci upozorenja za povećanu pažnju.
- Kod porodica sa lošom materijalnom situacijom, svakodnevna oskudica, može da izazove razvoj depresije.
- Manjak podrške od strane porodice i ambivalentan osećaj u pogledu prihvatanja bebe, mogu biti okidači razvoja postporođajne depresije.
- Genetika, odnosno ako je neko u bliskoj rodbini bolovao od depresije, imao bipolarne smetnje ili anksioznost, eventualno i postporođajnu depresiju, u velikoj meri povećava rizik od razvoja ove bolesti.
- Rizik povećava i blizanačka trudnoća, visok krvni pritisak, dijabetes ili raniji pobačaji.
Zahvaljujući opsežnom istraživanju Robertsona i kolega (2003) i Becku (2001) i ne zanemarujući učešće preko 10 hiljada osoba otkrili su najznačajnije razloge naklonosti depresiji:
- prisutnost depresije tokom trudnoće ili pre nje,
- prevelika anksioznost u periodu drugog stanja,
- stresne situcije u životu, traume tokom trudnoće ili nakon porođaja
- manjak podrške okruženja
- manjak samopouzdanja
- strepnja vezana za majčinstvo
- strah od majčinstva
- loši partnerski odnosi tokom trudnoće, odnosno u postporođajnom periodu.
U pozadini ove bolesti mogu se naći uzroci hormonalnog, psihičkog i socijalnog porekla. Istraživanja pokazuju da organizam u periodu trudnoće 10 hiljada puta više hormona proizvodi nego u normalnim okolnostima. Iako se ovaj povišeni nivo hormona vraća na početnu vrednost u roku od 3 dana od porođaja, promene su veoma ozbiljan teret za majku.
Dakle, život roditelja se potpuno menja. Od prvog momenta oni se posvećuju bebi, odriču se svojih želja i potreba. Istovremeno rađanje deteta znači i matrijalno optećenje za celu porodicu što, je takođe, teško prihvatljiva situacija. Skup svih tih promena, nepoznatih situacija i teškoća, mogu biti inicijatori razvoja tegoba.
POSTPOROĐAJNA DEPRESIJA – SIMPTOMI?
Postporođajna depresija ima mnoštvo simptoma, a najkarakterističniji su:
- stalna tuga,
- česta plačljivost,
- neprestano neraspoloženje,
- neprestana nezainteresovanost,
- osećaj krivice i stida,
- anksiznost i strah od majčinstva,
- gubitak koncentracije.
U većini slučajeva majka ne može da se raduje detetu, odnosno majčinstvu i teško uspostavlja bilo kakav kontakt sa bebom.
- Ovo stanje obično prati razdražjivost, nervoza, napetost eventualno i agresivnost.
- Majka je neprestano je umorna, ali jednostavno ne ume da se odmari, muči se sa nesanicom ili je stalno pospana.
- Nema apetit, stalno gubi kilograme ili se goji, jedino je usrećuje jelo i drastično se brzo goji.
- Često se dešavaju smetnje u koncentraciji, pamćenju, zaboravlja neke reči, ne seće se nekih stvari i nije sposobna da donosi odluke u nekim situacijama, nesamostalno se ponaša.
Nove majke često izjavljuju da se osećaju da nisu sposobne za majčinstvo, svoju situaciju smatraju beznadežnom, u gorem slučaju osećaju krivicu što ne mogu udovoljiti očekivanjima okruženja.
U težim slučajevima neke majke razmišljaju čak i o samoubistvu ili imaju strah da će razum izgubiti (ovi simptomi već upućuju i na postporođajnu psihozu).
Svi ovo simptomi mogu se javiti kod svake majke nakon porođaja, ali ako se jave nakon 3 meseca, i traju više od dve nedelje, tada se radi o postporođajnoj depresiji!
Deo navedenih simptoma javlja se kod svake mlade majke posle porođaja. Važno je da se zna, da isti nestaju za nekoliko sati ili dana – baby blues. Ukoliko se to, ipak, ne desi i ako su simptomi teški, treba majku odvojiti od poslova oko deteta, jer se majke povlače u sebe, čak mogu pomišljati i na samoubistvo.
Po čemo se može prepoznati postporođajna depresija?
NAJČEŠĆA PITANJA KOJA POMAŽU DA SE BOLEST OTKRIJE:
• PRIMETILI STE PROMENE U RASPOLOŽENJU?
• DA LI SU SE PROMENILE NAVIKE U SPAVANJU ILI U ISHRANI?
• DA LI RAZMIŠLJATE O SAMOUBISTVU?
• DA LI IMATE NEGATIVAN ODNOS PREMA DETETU?
• DA LI STE IZGUBILI ZAINTERESOVANOST ZA SVAKODNEVNE AKTIVNOSTI?
• DA LI STE TUŽNI?
• DA LI IMATE POTEŠKOĆE?
UKOLIKO JE ODGOVOR POZITIVAN NA POSTAVLJENA PITANJA POTREBNO JE ZATRAŽITI POMOĆ PSIHOLOGA!
KAKO UTIČE POSTPOROĐAJNA DEPRESIJA NA BEBU?
Depresivno stanje štetno deluje na psihičko stanje majke, međutim pogađa i razvoj bebe (čak i za vreme trudnoće na zdravlje ploda).
U toku trudnoće između majke i ploda odnos je poseban, kako fizički, tako su i psihički povezani, a ta veza posle porođaja postepeno slabi razvojem i osamostaljivanjem bebe. Period ploda i prve 2 godine deteta posebno je osetljiv i kritičan za razvoj bebe. Depresija se razvija za vreme trudnoće ili posle porođaja te u ovom periodu otežava život majke, samim tim i deteta i njegov razvoj. Stres izrazito deluje, kako na plod, tako i na novorođenče.
Ako rani razvoj odnosa majke i deteta posmatramo pod mikroskopom, u osnovi ga određuje majčina depresija. Ako je majka emocionalno pod stresom, anksiozna, nesigurna, preosetljiva i emocionalno teško dostupna, tada dete može razviti značajne poremećaje u razvoju tokom čitavog života i međusobne povezanosti.
Postporođajna depresija kod majke odražava se i na ponašanje bebe, može da ima smetnje prilikom dojenja, hranjenja ili npr. dete izbegava pogled majke. Depresivno stanje majke je jedno od najčešćih uzročnika smetnji u ranom razvoju bebe. U interesu zdravog razvoja bebe postporođajnu depresiju potrebno je efikasno lečiti.
KAKO OTKIRIT POSTPOROĐAJNU DEPRESIJU NA VREME?
Poznato je da u okruženju osuđuju majke ukoliko počinju da se „žale“ na poteškoće kojima se suočava, te zbog toga, veoma teško govore o svojim problemima. Često se dešava, da ni sama majka ne priznaje sebi da nije sposobna da se snalazi u nastaloj situaciji, da nešto nije u redu, niti ima snagu da zatraži pomoć.
Da bi se ovakvo stanje blagovremeno otkrilo, preporučuje se da, bliski ljudi majci, budu upoznati sa simptomima, tegobama i okolnostima koje majku pogađaju. Bitno je unapred dogovoriti sa nekim od bliskih da, ako primeti na majci bilo kakve negativne promene, odmah reaguje, i da učini nešto (bez ljutnje), jer često majka nije svesna šta joj se dešava i nije svesna svog stanja.
Prevencija u sprečavanju postporođajne depresije je veoma bitna, jer značajno utiče na sam tok bolesti!
LEČENJE POSTPOROĐAJNE DEPRESIJE:
Najefikasniji način za lečenje ove bolesti jeste psihološko savetovanje.
Otvorena konsultacija sa stručnjakom predstavlja podršku i sigurnost ženi te se tako lakše otvara i govori o svojim osećanjma. Psiholog može da pruži korisne savete majci, koji će pomoći da se prevaziđu stresne situacije, teškoće sa depresijom i anksioznost. Na taj način će pomoći izlečenje klijenta.
U težim slučajevima preporučiće lečenje lekovima ili psihoterapijom. U slučaju lečenja lekovima preporučiće se lekovi protiv promena raspoloženja (antidepresivi) koji neće uticati na dojenje i zato majka ne treba da brine da svoju bebu neće moći hraniti prirodnim putem. Psihoterapija može da bude porodična terapija kada se i otac uključuje u rešavanje problema.
Psihološkim ispitivanjima vezanih za efikasnost lečenja depresije bavilo se više naučnika. O’Hara i njegovi saradnici (2000) su predstavili svoje istraživanje i rezultate. Od 120 pacijenatkinja koje su obolele od postporođajne depresije, polovina je specifičnom psihoterapijom lečena u trajanju od 12 nedelja. Utvrđeno je da su 50% poboljšani rezultati kod majki koje su učestvovale u psihoterapiji, a kod onih, koje nisu na taj način lečene u istom vremenskom periodu, konstatovane su neznatne promene. I ovo ukazuje na to, da psihoterapija smanjuje tegobe vezane za depresiju, a može da posluži i kao alternativna metoda uz lečenje sa lekovima.
U navedenim slučajevima je, svakako, potrebno obratiti se stručnjaku!
POSTPOROĐAJNA DEPRESIJA – PREVENCIJA?
Naravno, najbolje bi bilo da uopšte ne nastane bolest! U tom cilju, međutim, potrebno je preventivno delovati i sprečiti razvoj postporođajne depresije!
– Izuzetno je važno stvoriti realnu sliku i očekivanjima o porođaju i roditeljskim obavezama!
– Majka ima najvažniju ulogu u tome da spreči razvoj bolesti !
– Ključnu ulogu ima priprema za porođaj i za period nakon porođaja !
– Na moguće poteškoće valja blagovremno misliti i pripremiti se!
-Potrebno je informisati se o svim lepotama i poteškoćama vaspitanja dece!
– Veoma je dobro da buduća majka ima podršku, da ima nekog na koga se može oslanjati u teškim trenucim, sa kim, bez stida, može iskreno i otvoreno razgovarati o negativnim osećanjima. Mnogo znači saznanje da majka nije sama i može da računa na pomoć!
– Majka ne sme odbijati pomoć oko kućnih poslova ili zadataka oko bebe, bez obzira što ima osećaj da joj to povređuje ego!
– U ovom periodu sve se vrti oko bebe! Istovremeno roditelji treba da prigrabe svaki momenat da se posvete jedan drugome, jer je to način da pojačaju svoj odnos koji će pomoći da udvoje lakše prebrode sve poteškoće!
Interesantno je da nije zapažena depresija samo kod žena već i kod muškaraca.
Detaljnije o tome u tekstu „Postporođajna depresija očeva“ !
