Šta je insulinska rezistencija?
Insulinska rezistencija je stanje u kojem telo ne reaguje na insulin kako bi trebalo, što dovodi do povišenja nivoa šećera u krvi. Kada se insulin proizvodi, njegova uloga je da pomogne u prebacivanju šećera iz krvi u ćelije, gde se koristi kao izvor energije. Međutim, kod insulinske rezistencije, ćelije ne reaguju na insulin kako bi trebalo, što dovodi do neadekvatnog transporta šećera u ćelije i visokog nivoa šećera u krvi. Organizam usled povećane proizvodnje insulina, jedno vreme je sposoban da kompenzuje nivo šećera u krvi, nasuprot tome da su tkiva osetljiva na inzulin, manje sposobna da pokupe glukozu pored ranije količine inzulina. Ovo stanje je neodrživo na duže vreme, zato je potrebno na vreme prepoznati IR, i promeniti način života da se ne bi kroz kratko vreme razvila šećerna bolest.
U slučaju normalnog nivoa šećera u krvi, može se desiti da neko ima insulinsku rezistentciju, naime kod nastanka ovog stanja, nije u svakom slučaju povišen šećer u krvi.
Da li je kod insulinske rezistencije uvek povišen nivo šećera u krvi?
Nije uvek, ali to je čest simptom insulinske rezistencije.
Neki ljudi mogu imati normalne nivoe šećera u krvi, dok kod nekih drugih može doći do kasnijeg razvoja dijabetesa tipa 2. Stoga, u nekim slučajevima insulinska rezistencija može biti prisutna bez povećanog nivoa šećera u krvi.
Važno je znati: Zdrav nivo šećera u krvi na prazan stomak je 3.9- 6.0 mmol/l. O niskom nivou šećera u krvi (hipoglikemiji) govorimo kada je njegova vrednost ispod 3.9mmol/l. O visokom nivou šećera u krvi (hiperglikemiji) govorimo kada je njegova vrednost iznad 6.0 mmol/l. Visok nivo šećera u krvi već upućuje na poremećaj metabolizma ugljenih hidrata, a u nekim slučajevima i radi se o razvijenoj šećernoj bolesti. Inzulinska rezintencija, takođe je jedan od oblika navedenih poremećaja, nije isključivo vezan za visok nivo šećera u krvi koji karakteriše razvijenu bolest.
Uzroci nastajanja insulinske rezistencije
Insulinska rezistencija može nastati iz više razloga, uključujući:
- Povišena telesna masa: Kada imate višak masnog tkiva, posebno u trbuhu, može doći do povećane proizvodnje insulina i smanjene osjetljivosti na njega.
- Nepravilna ishrana: Prekomjerna konzumacija šećera i ugljenih hidrata, kao i nedostatak zdrave hrane, mogu dovesti do povećanog nivoa šećera u krvi i do insulinske rezistencije.
- Fizička neaktivnost: Nedostatak fizičke aktivnosti i sedenje dugo vremena su povezani sa povećanim rizikom.
- Starost: IR se često javlja sa starenjem, što može biti posledica hormonskih promena i smanjene funkcije stanica.
- Genetika: IR može biti nasleđen, tako da ako vaši roditelji ili bliski srodnici imaju, vi takođe možete imati povećani rizik.
- Stres: Stres može dovesti do povećane proizvodnje hormona stresa, kortizola, što može dovesti do IR.
- Hormonalne promene: Neka hormonalna stanja, uključujući sindrom policističnih jajnika, menopauzu i trudnoću, mogu uticati na inzulinsku rezistenciju.
- Neke bolesti: Neki zdravstveni problemi, uključujući hipertenziju, hiperlipidemiju i visok holesterol, također mogu dovesti do IR.
Kako ishrana utiče na pojavu inzulinske rezistencije ?
Prekomerna konzumacija šećera i ugljenih hidrata, kao i nedostatak zdrave hrane, može dovesti do povećanog nivoa šećera u krvi.
Kada konzumirate velike količine šećera i ugljenih hidrata, telo ih brzo pretvara u glukozu i šalje u krvotok. To može dovesti do naglog skoka šećera u krvi, što zahteva povećane količine insulina kako bi se šećer transportirao u stanice za energiju. Ukoliko se ova situacija ponavlja često, stanice se postepeno navikavaju na visoke količine insulina i gube osetljivost na njega, što dovodi do insulinske rezistencije.
U suprotnom, konzumacija zdrave hrane bogate vlaknima, proteiniima i zdravim mastima može pomoći u kontroli šećera u krvi i smanjiti rizik od insulinske rezistencije. Zato je važno jesti uravnoteženu ishranu koja uključuje raznovrsne namirnice i ograničava konzumaciju šećera i ugljenih hidrata.
Simptomi inzulinske rezistencije
Simptomi inzulinske rezistencije su sljedeći:
- Povećanje telesne mase, posebno masnog tkiva oko struka.
- Povećana žeđ i često mokrenje.
- Umor i slabost.
- Poremećaji u menstrualnom ciklusu kod žena.
- Problemi sa koncentracijom i pažnjom.
- Česti učestali i teški životni problemi.
- Gubitak kontrole nad šećerom u krvi, što može dovesti do dijabetesa tipa 2.
- Povećan rizik od srčanih oboljenja i moždanog udara.
Ovi simptomi se ne moraju pojaviti svi odjednom, a neke od njih se možda neće pojaviti uopše. Ukoliko sumnjate da imate inzulinsku rezistenciju, najbolje je konsultovati se sa stručnjakom kako bi vam bila postavljena dijagnoza i propisano lečenje.
Inzulinska rezistencija najviše pogađa ćelije mišičnih tkiva, posebno tkiva jetre, masna tkiva i ćelije mozga.
Preteranu potrebu za inzulinom, ß-ćelije Langerhans ostrva u pankreasu povećanom proizvodnjom inzulina pokušavaju nadomestiti. Dok pankreas proizvodi povećanu količinu inzulina, dotle se ne javljaju karakteristični simptomi bolesti, tako da poremećaj metabolizma ugljenih hidrata dugo se ne može primetiti. Međutim, bez lečenja, ß-ćelije mogu samo do određene granice obezbediti potrebnu količinu inzulina, preko toga već nisu sposobne.
S obzirom da je organizam sposoban, nasuprot visokom nivou inzulina, da održava nivo šećera u krvi na normalnom nivou, sam nivo šećera u krvi ne ukazuje sigurnošću na IR. Da bi se ona utvrdila koristi se tzv. HOMA indeks.
HOMA indeks nivo šećera u krvi natašte – nivo inzulina natašte /22,5 pokazuje uz koji nivo inzulina se javlja dat nivo šećera u krvi. Ukoliko na ovaj način utvrđen nivo prelazi 2, moguće da se radi o insulinskoj rezistenciji. Ako samo nivo šećera prelazi zdravu granicu, već se može govoriti o nekom stepenu poremećaja metabolizma glukoze u krvi.
Lečenje insulinske rezistencije
Lečenje insulinske rezistencije može uključivati sljedeće:
- Pravilna ishrana: Preporučuje se konzumiranje uravnotežene ishrane koja uključuje namirnice bogate vlaknima, proteiniima i zdravim mastima, dok se konzumacija šećera i ugljenih hidrata ograničava.
- Redovno vežbanje: Fizička aktivnost pomaže u održavanju zdrave telesne mase i kontroli šećera u krvi. Preporučuje se svakodnevno ili bar 3x nedeljno vežbanje u trajanju od 30 do 60 minuta.
- Kontrola telesne mase: Smanjenje telesne mase može pomoći u poboljšanju osetljivosti na insulin.
- Lekovi: Ukoliko su simptomi teški, lekar može propisati lekove koji pomažu u smanjivanju šećera u krvi i poboljšavanju osetljivosti na insulin.
- Kontrola stresa: Redukcija stresa i učestalo praćenje stanja duha može pomoći u smanjivanju simptoma.
Kombinacija pravilne ishrane, redovne fizičke aktivnosti i redukovanje stresa, uz praćenje i savetovanje sa stručnjakom, može pomoći u smanjivanju simptoma insulinske rezistencije i sprečavanju razvoja dijabetesa tipa 2.
Koje komplikacije mogu nastati ako se ne kontroliše insulinska rezistencija?
- Dijabetes tipa 2: Dugotrajna insulinska rezistencija može dovesti do razvoja dijabetesa tipa 2, kada telo više ne reaguje na insulin i šećer u krvi postaje previsok.
- Srčane bolesti: IR može dovesti do povećanja rizika od hipertenzije, ateroskleroze i bolesti srca i krvnih žila.
- Razne vrste hroničnih bolesti: može takođe dovesti do raznih vrsta hroničnih bolesti, uključujući hroničnu bubrežnu bolest, hroničnu jetrenu bolest i neurološke probleme.
- Smanjena funkcija bubrega: Povećan nivo šećera u krvi može dovesti do oštećenja bubrega i smanjene funkcije.
- Depresija i stres
Svakako je važno redovno praćenje i kontrola kako bi se sprečile moguće komplikacije i poboljšalo zdravlje.
Insulinska rezistencija u trudnoći
Insulinska rezistencija se javlja kod nekih trudnica zbog promena u hormonalnom stanju. Tokom trudnoće, telo proizvodi hormone koji smanjuju osjetljivost na insulin, što može dovesti do IR. Ova hormonalna promena pomaže u omogućavanju dovoljno glukoze da putuje do fetusa i pomaže u rastu i razvoju deteta.
Međutim, kod nekih žena, ta hormonska promena može dovesti do značajnijeg povećanja šećera u krvi, što može dovesti do insulinske rezistencije. Ukoliko se ne kontroliše, može dovesti do povećanog rizika od gestacijskog dijabetesa i drugih zdravstvenih probleme.
Zato je važno redovno praćenje i kontrola šećera u krvi tokom trudnoće kako bi se sprečila inzulinska rezistencija i drugi zdravstveni problemi kao što su visok pritisak, otok u nogama i rukama, itd. Ukoliko se javi, lekar može preporučiti promene u ishrani i vežbanje u trudnoći koje pomažu u regulaciji nivo šećera, kao i druga blagotvorna dejstva.
Kinička ispitivanja u uspešnijoj borbi sa ovom bolešću
Postoji mnogo kliničkih ispitivanja u toku koji se bave razvojem novih i efikasnijih tretmana za insulinsku rezistenciju. Ovi istraživački napori obuhvataju širok spektar opcija, uključujući lekove, dijetetske suplemente, fizičku aktivnost i životni stil.
Lekovi kao što su gluformin, metformin i tiazolidindioni su delotvorni u smanjenju šećera u krvi kod nekih ljudi. Fizička aktivnost, kao što je svakodnevna šetnja ili vožnja bicikla, takođe može pomoći u poboljšanju osetljivosti na insulin i smanjenju šećera u krvi.
Preporučljivo je da pacijenti poseti svog lekara ili endokrinologa kako bi zajedno odredili najbolji plan lečenja za njihov slučaj.
Važno je znati:
Po međunarodnim standardima poremećaj metabolizma glukoze povezan sa visokim nivoom šećera u krvi, ima tri stadijuma:
- Povećan nivo šećera u krvi natašte:
Tokom ponovljenih merenja šećera u krvi natašte, u krvi izvađene iz vene izmeren nivo šećera kreće se od 6.1-6.9. Ovo stanje je obično bez tegoba, međutim, njegovo otkrivanje je veoma važno, s jedne strane zato što može da prouzrokuje šećernu bolest, s druge, može da povećava rizik kardio-vaskularne bolesti. Njegovo prepoznavanje jedino je moguće redovnom kontrolom nivoa šećera u krvi.
- Smanjena tolerancija glukoza:
Pomoću tzv. oralnog testa za toleranciju glukoze može se uspostaviti dijagnoza. Redosled pregleda: pacijen koji oko 10 sati ne uzima hranu pre postupka, nakon toga treba da popije 75 g šećera u vodi. Merenje šećera u krvi pre testa, drugo merenje posle 120 minuta, nakon utrošenog šećera sa vodom.
Ako nivo posle 120 minuta bude od 7.8-11.1mmol/I , radi se o smanjenoj glukoztoleranciji.
- Treći stadijum je sama šećerna bolest.