Iz godine u godinu sve veći je broj veštačke oplodnje s obzirom da raste i broj neplodnih parova. U Evropi 25% parova u roku od jedne godine ne uspeva da ostvari željeno začeće dok samo 15% zatraži lekarsku pomoć. Jedan od razolga je neinformisanost te nisu upoznati kuda, odnosno kome mogu da se obrate sa svojim problemom.
U našoj zemlji je svaki šesti par neplodan, kod 40-40% žena i muškaraca, a kod 20% parova neplodnost je nepoznatog porekla. Kod 90% parova koji žele dete, neplodnost se može rešiti farmakoterapijskim merama ili hirurškim putem, odnosno veštačkom oplodnjom koja podrazumeva primenu raznih procedura.
Veštačkom oplodnjom se smatraju lekarski zahvati kojima, veštačkim putem, spoljašnjim intervecijama i tehnikama se omogućava ostvarenje začeća.
Primenom procesa veštačke oplodnje, reprodukcionim tehnikama (ART) oplodnja jajne ćelije ostvaruje se zahvaljujući pomoći od spolja, bez seksualnog odnosa.
Važno je znati: Biološki, psihički i socijalni faktori, u različitoj meri, mogu da prouzrokuju međusobnim preplitanjem i određene bolesti organa pa tako i neplodnost. Međutim, najznačajniju ulogu imaju biološki faktori.
Najčešći razlozi neplodnosti kod žena mogu biti:
- Začepljenje jajovoda
- Endometroza
- Izostanak ovulacije
- Policistični ovarijalni sindrom (PCOS)
- Rana menpauza
Najčešći razlozi neplodnosi kod muškaraca mogu biti:
- Loš kvalitet sperme
- Nizak broj sperme
- Genetski problemi
- Polne bolesti
Istovremeno kod oba pola imaju ulogu i gojaznost kao i životna doba ili biloški faktor. Međutim, treba napomenuti i psihičke uzroke neplodnosti, naime, iz dugotrajnog straha može da se razvije depresija, koja može da prouzrokuje neplodnost.
U osnovi po načinu postupka razlikujemo oplodnju unutarmateričnu inseminaciju i oplodnju hirurškim putem u veštačkim okolnostima.
U svakom pogledu potrebno je vreme i potpuno mirovanje. Mnogi misle, primena programa odmah daje rešenje ,međutim, i za to treba vreme.
Pre početka postupka pred parovima postavljaju se brojna pitanja.
Osnovni koraci veštačke oplodnje
Osnovni koraci veštačke oplodnje su sledeći:
- Zaustavljanje prirodnog menstrualnog ciklusa:
Prvi korak u procesu veštačke oplodnje je zaustavljanje prirodne menstruacije primenom odgovarajućih lekova. Medikament se primenjuje obično dve nedelje, putem spreja za nos ili inekcije,dnevnom dozom kako bi se kasnije primenjivani lekovi bili delotvorniji.
2. Povećanje broja jajnih ćelija:
Hormon za stimulaciju plodnosti –FSH (hormon folikulne stimulacije) čim prestane prirodna menstruacija, počinju dozirati putem inekcije 10-12 dana.
FSH povećava broj jajnih ćelija u jajniku, te se tim putem više jajnih ćelija se mogu koristiti za veštačku oplodnju. Veći broj oplođenih jajnih ćelija daje mogućnost za veći izbor kada se pristupi usađivanju embriona.
3. Kontrola procesa
Tokom intervencije pacijenti su pod kontinuiranom osmatranju. Nakon tretmana hormonima ultrazvučno se kontroliše rad jajnika i u određenim slučajevima u cilju monitoringa stanje jajnika vrši se i kontrola krvi. Pacijent, zatim, dobija još jednu hormonsku inekciju koja pospešuje sazrevanje jajnih ćelija i to 34-38 sati pre nego što se pristupi vađenju istih.
4. Vađenje jajnih ćelija
Zrele jajne ćelije lekari vade pomoću igle kroz vaginu. Ova intervencija može da se uradi pod anastezijom ili bez, a sam proces traje od 15-20 minuta. Nakon intervencije pacientkinja može da oseća grčeve, pa čak može i da se pojavi i malo krvarenje iz vagine te zbog toga 2-3 sata ostaje pod kontrolom u instituciji.
5. Oplodnja jajnih ćelija
Izdvojene jajne ćelije se u laboratorijskim uslovima spajaju sa spermetozoidima donora ili partnera i nakon 16-20 sati kontrolišu da li je došlo do oplodnje. U nekim slučajevima može se desiti da se jajne ćelije jedna po jedna oplođuje iglom kroz koju se u svaku ubacuje spermatozoid. Ovakav postupak se zove intraćelijska inekcija spermatozoida ( ICSI).
Oplođene jajne ćelije pre usađivanja , razvijaju se u laboratorijskim okolnostima, najviše 6 dana. U optimalnim slučajevima 70% jajnih ćelija se oplođuje, od najzdravijih embriona jednog ili dva usađuju u matericu pacijenta.
Nakon vađenja jajnih ćelija pacijent dobija hormone za jačanje zida materice da bi se embrion, nakon ubacivanja, lakše mogao ugraditi u matericu. Hormon se najčešće daje u obliku gela ili injekcije.
6. Usađivanje embriona
Nakon nekoliko dana posle vađenja jajnih ćelija sledi usađivanje embriona.Tokom usađivanja u vaginu se stavlja jedna tanka cevčica-tkz. kateter u vaginu. Intervencija liči na običan ginekološki pregled, dakle, nije uopšte bolna kao vađenje jajne ćelije, zato nema potrebe za anesteziju.
Dobro je znati: -Ženama mlađim od 37 godina prilikom IVF intervencije usađuje se jedan embrion. Prilikom druge IVF intervencije, takođe, se jedan usađuje, iako ima više zdravih embriona. U tom slučaju kada ne postoji životno izuzetno sposobnih embriona među oplođenim jajnim ćelijama, lekar može da se odluči da usadi dva. Kod treće intervencije obično je da se maksimalno usađuje dva embriona.-U slučaju žena između 37-39 godina kada ima više životno izuzetno sposobnih embriona kada se radi o prvoj pa i drugoj IVF lečenja lekari usađuju samo jedan embrion. Kod treće IVF lečenja usađuju maksimalno dva embriona.-U slučaju žena između 40-42 godine može se odjednom usaditi dva embriona.
Ovo dvonedeljno isčekivanje je psihički opterećujuće i najteži perid kod IVF lečenja.
U periodu isčekivanja značajno može da pomogne razgovor sa stručnjakom, odnosno upoznavanje parova koji su se suočavali sa sličnim problemima.
Ukoliko je intervencija bila uspešna jajna ćelija se ugrađuje u zid materice i u narednim nedeljama potrebno je ultrazvučna kontrola u cilju praćenja trudnoće. Zatim sledi uobičajena briga o trudnoći kao i obavezni pregledi.
Nažalost, u mnogo slučajeva IVF intervencija ne daje odmah rezultat, zato je važno pripremiti se i na neuspeh. Naravno, posle neuspešne intervencije lečenje se može ponoviti, međutim potrebno je strpljenje! U ovom slučaju veliku pomoć može da pruža savetnik ili stručno lice.